Energetika - Srbija

Nedovoljno iskorišćena energija vetra

Koristeći energiju vetra naša zemlja bi mogla da proizvede 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije godišnje, što je sedam odsto sadašnje proizvodnje!

I pored toga što bi naša država, kada bi potpuno iskoristila svoje energetske resurse, mogla da uštedi stotinak miliona evra, u Srbiji se tek stidljivo vrte vetrenjače.

U jugoističnom Banatu vetrovi duvaju više od 200 dana u godini i to jačinom koja bi zadovoljila sve potrebe da se na tlu opština Vršac, Inđija, Alibunar, Bela Crkva, Plandište, Kovin, Titel i Pančevo podignu prvi vetroparkovi u Srbiji koji bi proizvodili ekološku električnu energiju. Istraživanja pokazuju da su, osim u Vojvodini, veliki potencijali ove energije i na području Vlasine, Negotina i Velikog Gradišta. Prednost lokacija u Vojvodini je ta što je u najvećoj meri izgrađena putna infrastruktura, u blizini je i električna mreža, kao i veći gradovi (potrošači).

- Ovi projekti zahtevaju određeno vreme, tri do četiri godine, i pripreme koje uključuju precizne programe merenja i analize potencijala... Takođe, radi se o velikim investicijama koje se kreću i do nekoliko stotina miliona evra. Treće, da bi se podigle farme vetrenjača mora da postoji i jasno pitanje vlasništva zemljišta. Treba uzeti u obzir i da se na nabavku opreme kod velikih stranih proizvođača vetrogeneratora često čeka i do dve godine - navodi Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost.

Kovačić kaže da smo mi na početku tog procesa, ali i da svetska kriza nije išla na ruku investicijama.

- Potrebno je precizno odrediti i kolika je ukupna količina električne energije iz vetra koju naš elektroenergetski sistem može da primi bez ugrožavanja stabilnosti. Trenutno se radi stručna studija o tome. Procene su da je to oko 1.000 MNj kapaciteta - kaže on.

Naš sagovornik napominje da u Subotici već radi fabrika generatora za vetrenjače „loher“ i da bi naša industrija, pre svega mašinska, mogla relativno brzo da proizvodi stubove za vetrenjače.