Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović razgovarala je danas sa direktorom Sekretarijata Energetske zajednice Arturom Lorkovskim o izradi strateških dokumenata i unapređenju regulative u oblasti energetike, reformisanju državnih energetskih kompanija i diverzifikaciji izvora snabdevanja energentima.
Đedović je navela da je izrada integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana u završnoj fazi i da se očekuje da će ovaj dokument i nova strategija razvoja energetike biti usvojeni do kraja godine.
Prema njenim rečima, njihovim donošenjem, zajedno sa unapređenjem zakonske regulative i usvajanjem liste prioritetnih projekata u energetici, biće zaokružena nova energetska politika, koja treba da omogući veću energetsku nezavisnost Srbije i dekarbonizaciju energetskog sektora do 2050. godine.
Ministarka je ukazala na to da je za realizaciju tog plana potrebna jaka, osnažena nacionalna kompanija „Elektroprivreda Srbije”, koja će moći da iznese predstojeći investicioni ciklus zajedno sa strateškim partnerima.
Ona je navela i da su, osim nedavno usvojenih izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE,) ove godine planirane i izmene Zakona o energetici, koje će omogućiti prenošenje odgovarajućih paketa propisa EU u domaće zakonodavstvo.
Đedović je napomenula da su u toku i pripreme za uspostavljanje organizovanog unutardnevnog tržišta električne energije, koje se očekuje početkom leta, a važno je za integraciju novih kapaciteta iz OIE.
Na sastanku je bilo reči i o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
Lorkovski je objasnio da će ovaj mehanizam imati značajan uticaj na poslovanje u Srbiji i širem regionu Zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, da bi se obezbedilo izuzeće od CBAM-a u oblasti električne energije, Srbija treba da se integriše u EU kroz spajanje tržišta, dodatno uspostavi potpuno funkcionalan sistem trgovanja emisijama do 2030. i da se obaveže na klimatsku neutralnost do 2050. godine.
Lorkovski je zaključio da regionalno koordinisan pristup, koristeći okvir Energetske zajednice gde god je to moguće, može dovesti do najnižih troškova i najvećih koristi za Srbiju i druge ugovorne strane na Zapadnom Balkanu.