Energetika - Srbija

Novi strujni udari

Cena struje na evropskim berzama veća je za oko 25 odsto. Megavat- sat je 55 do 60 evra, a prognoze su da se ta cena može održati, najduže godinu dana. Skuplji energenti su naša sudbina u narednim decenijama, kaže profesor Nikola Rajaković.

Nuklearna katastrofa u Japanu dramatično je uzdrmala proizvodnju struje, ali i cene. Zbog ekonomske krize, ekstremnih suša i hladnoća i čestih nepogoda, zemlje se već suočavaju sa nestašicama. Rast cena je neminovan, jer berze reaguju na sve promene.

Posle zatvaranja nemačkih nuklearki, cena struje na evropskim berzama skočila je oko 25 odsto. Velike vrućine i manjak vode u julu, ponovo su usijale berze.

Megavat-sat je već preskup, 55 do 60 evra, a prognoze su da se ta cena može održati, najduže godinu dana.

"Nakon toga doći će do deficita i moraće da se prave elektrane na gas i onda ćemo svi faktički zavisiti od cene gasa. Ako cene nafte i gasa budu išle gore ići će i cene struje", rekao je Svetislav Bulatović, direktor trgovine strujom u kompaniji EFT (Energy Financing Team).

"Prema nekim prognozama, već 2013. godine, cena gasa biće i 70 evra po megavat-satu", ukazao je Bulatović.

Analize ukazuju da će narednih godina sa oporavkom industrije, koja je krenula u Nemačkoj, drastično rasti i cene struje, čak 40 do 50 odsto. U regionu cena megavat-sata je oko 50 evra i među najnižima je u Evropi.

Srbija ne može izbeći poskupljenje

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ni Srbija ne može izbeći poskupljenja struje, ali naglašavaju da taj proces mora biti postepen.

"To jednostavno privreda i građani neće moći da prate, ali će cene definitivno ići i mi se moramo spremati kao zemlja i kao region i Evropa da živimo sa višim cenama električne energije. Skuplji energeti su naša sudbina u narednim decenijama", rekao je Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Nedostatak proizvodnje struje iz nemačkih nuklarki nadoknađuje rad francuskih i čeških postrojenja i veća proizvodnja energije iz vetra i sunca.

Na Balkanu, manjih viškova ima samo Bugarska i Bosna i Hercegovina, dok su Grčka i Mađarska najveći uvoznici. Stručnjaci energiju već upoređuju sa hranom.

Radojka Nikolić, glavni urednik Biznis magazina kaže da su energija i hrana, dva resursa koja u makroekonomiji imaju najveće tendencije rasta.

"To je istovremeno i profitabilan posao, pa onaj ko poseduje te resurse i proizvode on će ih naplaćivati sve više. Ja se bojim da kod nas nema dovoljno svesti ni o jednoj ni o drugoj potrebi", rekla je Nikolićeva.

U Srbiji trenutno nema ni uvoza ni izvoza struje. Podmiruju se domaće potrebe jer je, kažu u EPS-u, suša smanjila proizvodnju u hidroelektranama, a termoblokovi su u remontu.