Energetika - Srbija

"Oblačenje" zgrada štedi 35 odsto energije

U resornom ministarstvu kažu da se za energetsku sanacija zgrada koje su priključene na sistem daljinskog grejanja, do sada prijavilo više od 1.300 stambenih zajednica u 15 gradova i opština u Srbiji. Najviše prijavljenih je u Beogradu, oko 1.000 zgrada. Javni pozivi su okončani u 11 lokalnih samouprava, dok se u Kraljevu i Nišu završava 8. februara, a u Čačku i Novom Sadu 19. februara.

Ministarstvo energetike u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) realizuje projekat, vredan 64,5 miliona evra, u kojem će biti sanirano 500 stambenih objekata, odnosno milion metara kvadratnih. Time će ove zgrade smanjiti potrošnju i preći na naplatu grejanja po utrošku. Planirano je da prvi radovi započnu u aprilu naredne godine, a okvirni rok za završetak je druga polovina 2026. godine.

Kako u razgovoru za "Novosti" objašnjava pomoćnica ministarke energetike Maja Vukadinović, kriterijumi za odabir zgrada koje će ući u ovaj program definisani su u samom javnom pozivu, a pre svega se boduje specifična potrošnja energije. To znači, kako dodaje, da će prednost imati zgrade koje imaju najlošije energetske karakteristike i koje će imati najviše koristi od sanacije i prelaska na naplatu po potrošnji, odnosno ostvariće najveće uštede. Ona ističe da će efekti biti višestruki.

- Nakon energetske sanacije očekivano je smanjenje potrošnje energije za više od 35 odsto, uz dodatne uštede energije za hlađenje leti, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida od 20.000 tona godišnje - ističe Vukadinovićeva. - Takođe, benefit je i prelazak na naplatu po potrošnji i ugradnja termostatskih ventila, čime sam vlasnik stana utiče na potrošnju energije za grejanje zimi. Povećava se i vrednost nepokretnosti, smanjuju se troškovi održavanja, a poboljšaće se i vizuelni izgled zgrada.

Bespovratnim sredstvima iz programa, kako dodaje, pokrivaju se troškovi pripreme tehničke dokumentacije, kao i 50 odsto vrednosti investicije.Ona objašnjava da će preostalih 50 procenata građani otplaćivati kroz račune za grejanje.

- Njihovi računi će u periodu otplate biti isti ili neznatno viši u odnosu na postojeće - kaže Vukadinovićeva. - Dakle, građani neće ove investicije morati da finansiraju iz sopstvenih sredstava ili uzimanjem kredita, već će ih praktično otplatiti kroz uštede koje proističu iz manje potrošnje energije za grejanje.

Govoreći o daljem postupku izbora zgrada koje će učestvovati u programu, ona kaže da će se nakon zatvaranja javnih poziva, sačiniti prva rang lista zgrada i na osnovu tih podataka će biti izrađena studija izvodljivosti, koja bi trebalo da bude završena do oktobra.

- Ova studija će, između ostalog, uključiti energetske preglede odabranih zgrada sa izradom predmera i predračuna radova, zatim tehničko-ekonomsku i pravnu analizu koje će definisati korake u daljoj realizaciji projekta, kao i detaljne ponude pojedinačnim skupštinama stanara za energetsku sanaciju - precizira naša sagovornica. - U skladu sa tim, stanari donose konačnu odluku da li će učestvovati u ovom programu. Nakon izjašnjavanja stambenih zajednica, biće napravljena konačna rang-lista zgrada u kojima će biti sprovedena energetska sanacija.

Energetska sanacija stambenih zgrada koje su priključene na sistem daljinskog grejanja sprovodi se u 15 gradova i opština, a to su Beograd, Kragujevac, Novi Sad, Pančevo, Pirot, Trstenik, Užice, Vranje, Zrenjanin, Čačak, Kraljevo, Negotin, Niš, Novi Pazar, Valjevo, Kraljevo, Niš, Čačak i Novi Sad.

Skoro polovinu potroše domaćinstva

U finalnoj potrošnji energije u Srbiji domaćinstva učestvuju sa oko 40 odsto, pa je smanjenje potrošnje kod njih jedna od ključnih mera za ostvarivanje naših strateških ciljeva u delu povećanja energetske efikasnosti - ističe Maja Vukadinović. - Stambene zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja, koje su izgrađene pre nekoliko decenija, i u koje u međuvremenu nije dovoljno ulagano su veliki potrošači energije i upravo njima pokušavamo da pomognemo da smanje potrošnju.

SUBVENubvencije će dobiti 50.000 kuća

U Srbiji je energetski sanirano oko 20.000 domaćinstava od 2021. godine, kroz pozive koje Ministarstvo energetike sukcesivno sprovodi.

- Time su ostvarene uštede od oko 190 miliona kilovat-sati, što je doprinelo smanjenju emisije ugljen-dioksida od oko 79.000 tona godišnje - kaže Maja Vukadinović. - Velika je zainteresovanost građana za mere energetske sanacije, i to naročito vidimo ove godine po nacionalnom programu energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, koji se sprovodi u 131 gradu i opštini. Na aktuelnom javnom pozivu potpisano je više od 3.000 ugovora sa građanima. Planirano je da ovi javni pozivi traju još četiri godine i da ukupno subvencije dobije oko 50.000 domaćinstava, za šta smo obezbedili sredstva u saradnji sa Svetskom bankom.