Tekuća ekonomska kriza mogla bi da uspori obnovu starih i ulaganje u gradnju novih energetskih kapaciteta, posebno sa italijanskim partnerima, koji rade na tri velika projekta. U "Elektroprivredi Srbije" kažu da poslovi nisu ugroženi. Pomoću kredita, EPS je neke poslove i sam već započeo. Kapitalni projekti su u fazi pripreme sa strateškim partnerima, kao što su nova elektrana i kopovi u Kostolcu, termoelektrana - toplana Novi Sad, hidroelektrane na Moravi, a čak tri projekta "Kolubaru B", hidroelektre na Ibru i Drini, rade sa italijanskim "Edisonom" i "Sećijem". Sa italijanskim kompanijama postoje vrlo intenzivni kontakti, nema nikakvih problema sve teče u skladu sa planom i predviđenoj dinamici. Gradilišta novih energetskih kapaciteta već otvaraju i zemlje regiona i Evropske unije. Taj ekstremni scenario gašenja nuklearki podrazumeva da se ogroman broj novih kapaciteta u konvencionalnim elektranama, tipa hidro, termo i u obnovljivim izvorima energije, vetar, sunce, biomasa, izgradi u veoma kratkom periodu.
Obnova starih i ulaganje u gradnju novih energetskih kapaciteta je dobra šansa za srpsku privredu. Predviđena ulaganja od devet milijardi evra, Srbija ne sme da propusti, kažu stručnjaci. Energetske investicije mogle bi da ožive i lokalne sredine.
Tekuća ekonomska kriza mogla bi da uspori obnovu starih i ulaganje u gradnju novih energetskih kapaciteta, posebno sa italijanskim partnerima, koji rade na tri velika projekta. U "Elektroprivredi Srbije" kažu da poslovi nisu ugroženi.
Pomoću kredita, EPS je neke poslove i sam već započeo. Kapitalni projekti su u fazi pripreme sa strateškim partnerima, kao što su nova elektrana i kopovi u Kostolcu, termoelektrana - toplana Novi Sad, hidroelektrane na Moravi, a čak tri projekta "Kolubaru B", hidroelektre na Ibru i Drini, rade sa italijanskim "Edisonom" i "Sećijem".
"Sa italijanskim kompanijama imamo vrlo intenzivne kontakte, nema nikakvih problema sve teče u skladu sa planom i predviđenoj dinamici", kaže direktor za strategiju EPS-a Aleksandar Jakovljević.
Gradilišta novih energetskih kapaciteta već otvaraju i zemlje regiona i Evropske unije.
"Taj ekstremni scenario gašenja nuklearki podrazumeva da se ogroman broj novih kapaciteta u konvencionalnim elektranama, tipa hidro, termo i u obnovljivim izvorima energije, vetar, sunce, biomasa, izgradi u veoma kratkom periodu", kaže Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
U uslovima krize neće biti lako obezbediti finasiranje tih poslova, ali se ne sme odustajati, ocenjuju stručnjaci. Ne samo što se većina zemalja već suočava sa manjkom struje, već je to šansa za otvaranje novih radnih mesta.
Upošljavanje mašinogradnje
Predviđena ulaganja u nove objekte i obnovu starih objekata od devet milijardi evra, Srbija ne sme da propusti.
Dragan Nedeljković, urednik Energoportala, kaže da se nada da će se radovi realizovati, da će početi gradnja, što znači da će biti angažovane mnoge firme u Srbiji.
"Gradnja ne znači samo da ćemo mi imati samo sigurno snabdevanje, već znači i posao mnogim firmama u Srbiji koje će oko toga biti angžovane", ističe Dragan Nedeljković, urednik Energoportala.
Domaća preduzeća mašinogradnje i energetske opreme računaju na te poslove.
Slobodan Petrović, sekretar za energetiku u Privrednoj komori Srbije kaže da je komora tu da stvori ambijent zaposlenosti srpske privrede kako bi velikim projektima i investicijama obezbedio ravnopravan tretman i dodao da naše firme treba da budu ravnopravni partneri sa stranim ulagačima.
Energetske investicije mogle bi da ožive i lokalne sredine. Gradnja novih objekata planirana je upravo u nerazvijenim delovima zemlje.