Vlasnici privatnih benzinskih pumpi prihvataju da ih Naftna industrija Srbije snabdeva gorivom i posle ukidanja Uredbe o zabrani uvoza derivata – od januaru 2011. godine, kako bi smanjili troškove dopremanja derivata iz okruženja, a samim tim sačuvali od većih potresa cenu na pumpama. Privatnici neće menjati partnera ni kada je reč o preradi sirove nafte, što znači da su voljni da je i ubuduće prerađuju u domaćim rafinerijama, a jedna od ideja je da vlasnici privatnih pumpi počnu da preuzimaju benzinske stanice od NIS-a, ukoliko većinski vlasnik ove kompanije bude zainteresovan da ih izdaje u franšizu. NIS je spreman na ovakvu vrstu "saradnje" sa malim naftašima zato što novi vlasnik NIS-a nema maloprodaju u drugim zemljama, ali i zbog toga što se žali da mu promet opada, odnosno da nisu baš sve pumpe profitabilne. Ponuda je već predstavljena menadžmentu NIS-a i Ministarstvu energetike koje posreduje u pronalaženju rešenja. Privatnici traže od NIS-a da se tržišno ponaša, a od države da omogući svim učesnicima na tržištu jednake uslove poslovanja, odnosno stane na put nelojalnoj konkurenciji NIS-a. To je moguće ukoliko se snizi rafinerijska cena prerade i približi cenama u okruženju i ukoliko država smanji zahvatanja u ceni goriva.
Vlasnici privatnih benzinskih pumpi prihvataju da ih Naftna industrija Srbije snabdeva gorivom i posle ukidanja Uredbe o zabrani uvoza derivata – od januaru 2011. godine, kako bi smanjili troškove dopremanja derivata iz okruženja, a samim tim sačuvali od većih potresa cenu na pumpama, piše Politika.
Privatnici neće menjati partnera ni kada je reč o preradi sirove nafte, što znači da su voljni da je i ubuduće prerađuju u domaćim rafinerijama, a jedna od ideja je da vlasnici privatnih pumpi počnu da preuzimaju benzinske stanice od NIS-a, ukoliko većinski vlasnik ove kompanije bude zainteresovan da ih izdaje u franšizu.
Prema pisanju Politike NIS je spreman na ovakvu vrstu "saradnje" sa malim naftašima zato što novi vlasnik NIS-a nema maloprodaju u drugim zemljama, ali i zbog toga što se žali da mu promet opada, odnosno da nisu baš sve pumpe profitabilne.
Ponuda je već predstavljena menadžmentu NIS-a i Ministarstvu energetike koje posreduje u pronalaženju rešenja.
Privatnici traže od NIS-a da se tržišno ponaša, a od države da omogući svim učesnicima na tržištu jednake uslove poslovanja, odnosno stane na put nelojalnoj konkurenciji NIS-a. To je moguće ukoliko se snizi rafinerijska cena prerade i približi cenama u okruženju i ukoliko država smanji zahvatanja u ceni goriva.
Ukoliko je Srbija već član Energetske zajednice jugoistočne Evrope onda i u domenu nafte treba da se ponaša u skladu sa propisima koji važe u Evropskoj uniji, na čemu se jedino i insistira u pregovorima s predstavnicima NIS-a. Inače, prema saznanjima lista Politika ugovori o isporuci goriva potpisani s NIS-om posle 2011. godine bili na petogodišnjem ili desetogodišnjem nivou.
Sastanak s predstavnicima NIS-a bi trebalo da se nastavi sutra, a jedan od zahteva je da se maloprodajna marža u zavisnosti od derivata ubuduće kreće između devet i 11 dinara po litru, umesto dosadašnjih pet.
NIS i privatnici: Zajedno za bolju budućnost
Ljubinko Savić, savetnik u Udruženju za energetiku Privredne komore Srbije, pozdravlja ovakav predlog privatnika i kaže da je razlog što je pružena ruka pomirenja to „što se i NIS i privatnici boje za svoju budućnost“
"Ukoliko bi NIS nastavio da se ponaša kao do sada, što je pokazao da može kroz politiku cena, male pumpe bi mogle odmah da se zatvore. U suprotnom ukoliko privatnici ne bi posle otvaranja tržišta nastavili da uzimaju robu od NIS-a, doveo bi se u pitanje opstanak kompanije, jer bi se privatnici snabdevali u okruženju, preuzimajući gorivo u Bosanskom Brodu, Hrvatskoj, Bugarskoj ili Molovim rafinerijama", kaže Savić.
Sve te rafinerije, dodaje, imaju već sada viškove svojih kapaciteta za preradu tako da bi lako zadovoljile potrebe vlasnika privatnih pumpi u Srbiji i to evropski kvalitetnim gorivom. Utom slučaju NIS gubi maloprodaju odnosno više od 600 privatnih benzinskih pumpi.
Savić nije iznenađen ovom „fer ponudom” podsećajući da su privatnici pre privatizacije NIS-a u više navrata predlagali da pripomognu modernizaciju NIS-a i time sebi obezbede redovno snabdevanje derivata. Čak su i sami predlagali povećanje rafinerijske cene prerade kako bi se taj novac usmeravao u modernizaciju.
Upitan da li bi NIS bio u stanju da zadovolji potrebe srpskog tržišta u potpunosti, Savić kaže da on i sada to može za benzine i dizel D2, ali da stalno povećava i proizvodnju evrodizela koji se slobodno uvozi.
U Ministarstvu energetike potvrđuju da su konsultacije s vlasnicima privatnih pumpi na dnevnom nivo u toku, a sve u cilju da se uspostave partnerski odnosi između NIS-a i privatnika, jer je do otvaranja tržišta ostalo svega nekoliko meseci.
Upitani da li pregovaraju s privatnicima, u NIS-u kažu da se u okviru radne grupe Ministarstva energetike zajedno s drugim učesnicima na tržištu derivata iznalaze rešenja da bi se zadovoljile potrebe potrošača i po pitanju cena i kvaliteta derivata.