Energetika - Srbija

Memorandum treba da omogući okupljanje stručnih kadrova iz zemlje i inostranstva koji će raditi na ispitivanju mogućnosti za uspostavljanje programa za mirnodopsku primenu nuklearne energije u Srbiji.

Đedović Handanović je na panelu “Huklearna energija od prošlosti do budućnosti“, kojim je otpočela javna debata o mogućnostima za korišćenje nuklearne energije u Srbiji, istakla da su potpisivanjem Memoranduma povezana ministarstva,  akademske i naučne institucije, kako bismo bili u stanju da uopšte razmatramo korišćenje nuklearne energije u našoj zemlji.

Tema snabdevanja energijom je pitanje i energetske i nacionalne bezbednosti i zato je važno da na stručan i posvećen način razmotrimo sve činjenice i da ne preskočimo nijednu stepenicu na tom putu, jer nemamo prostora za greške, rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je dodala da izrada preliminarne tehničke studije treba da obezbedi komparativnu analizu dostupnih tehnologija na tržištu, pokaže koje su prednosti i mane mogućih rešenja i koji su tehnički, ekonomski i tržišni parametri za gradnju nuklearnih elektrana.

Ona je rekla da su to neophodni preduslovi za donošenje informisanih odluka u budućnosti, zajedno sa razvojem obrazovnih i naučnih programa, jačanjem kapaciteta u našim institutima i stvaranjem regulatornog i institucionalnog okvira.

Đedović Handanović je navela da je korišćenje nuklearne energije predviđeno i jednim od scenarija Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i novom Strategijom razvoja energetike, gde se  razmatra uvođenje nuklearnih elektrana u elektroenergetski sistem Srbije nakon 2040. godine.

Ministarka je naglasila da je u Srbiji od 1989. godine na snazi zakonska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, uvedena kao reakcija na akcident u Černobilju 1986. godine.

Međutim, prema njenim rečima, odredbe tog zakona ne odnose se na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove i obrazovanje kadrova.

Ona je napomenula da su regulatorni uslovi samo jedan od elemenata, postoji niz drugih koraka koje treba da se sprovedu da bi mogla da se donese informisana odluka o nuklearnoj energiji.

Đedović Handanović je istakla da je struka rekla da imamo temelj koji treba da razvijamo, pre svega u smislu razvoja stručnog znanja.

Postoje smernice Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o koracima i uslovima koje treba ispuniti, a imamo i potpisane sporazume i sa kompanijama koje su nosioci znanja i tehnologija u oblasti nuklearne energije. To je važno pre svega za razvoj stručnih znanja, a ne opredeljuje nas unapred za određenog partnera ili tehnologiju, poručila je Đedović Handanović.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić rekla je da je korišćenje nuklearne energije značajno u kontekstu klimatskih politika Evropske unije koja je, potpisivanjem Zelenog dogovora, postavila cilj da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost eliminisanjem emisija ugljen-dioksida.

Dokić je dodala da se u Evropi 26 odsto električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana i da Poljska, visoko zavisna od uglja kao i Srbija, planira izgradnju šest nuklearnih reaktora za proizvodnju električne energije, a da neke susedne zemlje poput Rumunije, proširuju svoje nuklearne kapacitete.

Državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Miroslav Trajanović istakao je da će to ministarstvo pružiti svu neophodnu podršku kako bi se unapredili profesionalni kapaciteti neophodni za izgradnju nuklearnih elektrana za proizvodnju električne energije.

Trajanović je dodao da se nuklearna energija može koristiti u energetici, medicini i nauci i da su brojne evropske zemlje, ranije skeptične po pitanju primene, odlučile da koriste nuklearnu energiju u različitim oblastima.

Međunarodni ekspert Đurica Tankosić rekao je da je naša zemlja još osamdesetih godina prošloga veka imala ambicije da gradi nuklearna postrojenja za proizvodnju električne energije i da je potrebno nastaviti tamo gde smo stali 1985. godine.

Kada je reč o ljudskim kapacitetima, Tankosić je naglasio da za razliku od zemalja poput Egipta, Bangladeša i Jordana koje već razvijaju nuklearne programe, Srbija ima veći tehnološki i resursni potencijal.

Međunarodni ekspert Miodrag Mesarović rekao je da se danas u 32 zemlje u svetu nuklearna energija koristi za proizvodnju električne energije, u kojima je izgrađeno 438 elektrana instalisane snage 392.000 MW.

Mesarović je naveo da veliki broj zemalja ima ambiciju da uđe u nuklearni program i da su se svetski zvaničnici zbog energetske tranzicije opredelili da utrostruče kapacitete do 2050. godine.

Potpisnici Memoranduma su Institut za nuklearne nauke Vinča, JP „Nuklearni objekti Srbije“, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), Srpsko nuklearno društvo, Institut za fiziku, Fizički fakultet, Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu, Prirodno matematički fakultet u Kragujevcu, Elektrotehnički fakultet (ETF), Mašinski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet iz Beograda, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, Elektrotehnički institut Nikola Tesla, Fakultet za fizičku hemiju, Biološki fakultet, Građevinski fakultet, Ekonomski fakultet i Medicinski fakultet.

Memorandum su, pored Ministarstva rudarstva i energetike, potpisali i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, kao i preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“.