Energetika - Srbija

Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji i ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad.

U projektu, koji će obezbediti finansiranje izgradnje i rekonstrukcije do pet sistema daljinskog grejanja koji zamenjuju zagađujuća i neefikasna fosilna goriva, učestvovaće opštine Prijepolje, Novi Pazar, Majdanpek, Bajina Bašta, Niš i Rača.

Đedović Handanović je izjavila da je neophodno da vodimo računa o tome ne samo odakle dobijamo električnu energiju već i toplotnu, dodavši da država podržava ulaganja u toplane kako bi se smanjilo rasipanje energije, omogućilo korišćenje energenata koji ne zagađuju vazduh i obezbedilo kvalitetno grejanje po održivim cenama.

Ona je navela da je prva faza projekta završena ove godine, uz podršku vlada Nemačke i Švajcarske, kada je puštena u rad toplana na biomasu u Majdanpeku, dodajući da je EU godinama unazad naš najvažniji trgovinski partner i najveći investitor i donator.

Ministarka je ujedno podsetila na to da je Evropska unija podržala izgradnju gasovoda Srbija–Bugarska, razvoj prenosne mreže, olakšice za energetski ugrožene kupce, kao i rekonstrukciju hidroelektrana.

Prema njenim rečima, glavni benefiti realizacije druge faze projekta su zdravije i jeftinije grejanje za građane, smanjenje gubitaka na mreži za osam odsto i emisije ugljen-dioksida za oko 88 odsto i sumpor-dioksida za 99 odsto.

Takođe, Đedović Handanović je napomenula da će se omogućiti    prelazak na plaćanje energije prema potrošnji, što je, kako je podvukla, važno sa aspekta uštede energije i odgovornijeg ponašanja kada je u pitanju njeno trošenje.

Miščević je rekla da se druga faza projekta odnosi na dodavanje kapaciteta postojećim toplanama i stavljanje novih kotlova u kotlarnicama i dodala da je prva faza projekta dovela do smanjenja emisije ugljen-dioksida i sumpor-dioksida.

To je ono što proističe iz svih projekata koje dogovaramo sa Evropskom unijom i svakom pojedinačnom državom, ukazala je ona.

Evropski komesar Varhelji istakao je da je ovo novo poglavlje Srbije ka energetskoj tranziciji i da je prva faza programa već pokazala vidljive rezultate i to je podrška zelenoj agendi Srbije.

On je dodao da program pospešuje lokalni razvoj Srbije, podsećajući na to da je u proteklih deset godina EU uložila 600 miliona evra u energetski sektor Srbije.

Ambasadorka Konrad je navela da je Vlada Nemačke od 2000. godine izdvojila gotovo 1,5 milijardi evra za energetski sektor Srbije.

Završetak projekta u opštinama očekuje se za oko godinu dana, a primarni cilj je da 90 odsto proizvodnje energije dolazi iz održivih izvora, prvenstveno od biomase drvne sečke.

Vrednost projekta iznosi 32 miliona evra, od čega su grantovi u iznosu od devet miliona evra iz Regionalnog programa EU za energetsku efikasnost u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, dva miliona evra od Vlade Nemačke i milion evra iz Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć, kao i zajam u iznosu od 20 miliona evra od Nemačke razvojne banke KfW.

Vlada Srbije je 2019. godine uz podršku KfW-a započela program „Razvoj tržišta biomase u Srbiji”, koji je imao za cilj promociju korišćenja biomase u sistemima daljinskog grejanja.

Prva faza programa, vredna 27 miliona evra, obuhvatila je opštine Mali Zvornik, Priboj, Novi Pazar i Majdanpek, koje su prebacile svoje sisteme daljinskog grejanja na drvnu masu.

Druga faza programa ima za cilj proširenje inicijative na zainteresovane opštine radi obezbeđivanja sigurnosti, efikasnog i ekološki prihvatljivog grejanja za potrošače priključene na sisteme daljinskog grejanja.