U zavisnosti od strateških odluka vezanih za korišćenje nuklearne energije, prva nuklearna elektrana u Srbiji bi mogla da se pojavi na mreži pre 2050. godine, piše u nacrtu Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050, a za koji je Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo javnu raspravu.
Podseća se da je u dokumentu "Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. i vizijom do 2050. godine" razmotren scenario koji predviđa učešće nuklearne energije u energetskom miksu Srbije, sa konzervativnom prognozom puštanja u rad nuklearne elektrane 2045. godine
- Imajući u vidu mapu puta razvoja nuklearnog programa, kao i planirano ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, ukoliko bi sve potrebne aktivnosti pre početka izgradnje, kao i realizacija samog projekta izgradnje, bile izvršene u definisanim rokovima, izgradnja i puštanje u rad nuklearnog postrojenja mogu biti razmatrani i u periodu do 2040. godine - dodaje se u nacrtu Strategije.
Tri faze u toku razvoja infrastrukture za nuklearni energetski program
Prema uputstvima MAAE, kako se navodi u dokumentu, postoje tri faze u toku razvoja infrastrukture za nuklearni energetski program:
- Faza 1: Razmatranja pre nego što se donese odluka o pokretanju nuklearnog programa. Ovo je početna faza i ona traje sve dok se država kandidat, u potpunosti informisana i edukovana, ne obaveže na razvoj nuklearnog energetskog programa.
- Faza 2: Pripremni radovi za ugovaranje i izgradnju nuklearne elektrane nakon donošenja političke odluke. Na kraju ove faze, država kandidat mora biti spremna za raspisivanje ponuda/ pregovaranje o ugovoru za prvu nuklearnu elektranu.
- Faza 3: Aktivnosti na realizaciji prve nuklearne elektrane. Ovo je završna faza razvoja, u okviru koje se očekuje puštanje u rad prve nuklearne elektrane.
Podseća se da je u Srbiji u primeni Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, te da Srbija ne raspolaže bilansnim rezervama nuklearnih sirovina i ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi regulisao izgradnju i rad nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva.
- Ne postoji ni naučni, ni inženjerski kadar koji bi pratio izgradnju i rad ovih postrojenja, a ukinuti su i obrazovni programi posvećeni nuklearnoj energetici - piše u nacrtu Strategije.
Međutim, dodaje se, nuklearne jedinice predstavljaju vrlo pouzdan izvor energije, namenjen pokrivanju baznog opterećenja, koji pozitivno utiče na stabilnost proizvodnje električne energije uz nultu emisiju zagađujućih materija u vazduh.
- S tog aspekta nuklearne elektrane bi mogle da preuzmu ulogu postojećih termoenergetskih kapaciteta koji koriste ugalj u energetskom sistemu Republike Srbije. Pored klasičnih nuklearnih elektrana, kod kojih je električna snaga pojedinačnih reaktora uobičajeno 1000-1500 MW, danas su u fazi intenzivnog razvoja i mali modularni reaktori - nuklearni fisioni reaktori električne snage 300 MW ili manje. Ovi prefabrikovani reaktori bi trebalo da obezbede ekonomičnost serijske proizvodnje i značajno kraće vreme izgradnje u odnosu na klasična postrojenja - kaže se.
Vlada će, kako se dodaje, u predstojećem periodu pokrenuti proces izgradnje potrebnog institucionalnog, stručnog i regulativnog okvira za korišćenje nuklearne energije i tretman i odlaganje isluženog nuklearnog goriva.
- Ovo je neophodan preduslov za stvaranje potrebnog investicionog ambijenta za uvođenje nuklearnih tehnologija u srpsku ekonomiju - navodi se u nacrtu.
Podseća se i da je javna debata, nedavno pokrenuta potpisivanjem memoranduma o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Republici Srbiji sa stručnom i naučnom zajednicom, koja obuhvata bezbednosne, pravne, organizacione, naučno-istraživačke, inženjerske i sve druge aspekte korišćenja nuklearne tehnologije.
- Posebna pažnja mora da bude posvećena odlaganju i preradi isluženog nuklearnog goriva i uticaju ove tehnologije na životnu sredinu - piše u nacrtu Strategije.
Javna rasprava o ovom dokumentu trajaće do 15. avgusta, a primedbe, sugestije i komentare moguće je dostaviti elektronskim putem na portalu eKonsultacije, ili na mejl: strategija_energetike@mre.gov.rs.
Primedbe, sugestije i komentare na tekst predloga Strategije građani i stručna javnost mogu dati i na javnim događajima koji će se održati: u Beogradu, 26. jula u Privrednoj komori Srbije, zatim u Nišu, 30. jula u prostorijama Regionalne privredne komore Niš i u Novom Sadu, 31. jula u Regionalnoj prIvrednoj komori Novi Sad.