Energetika - Srbija

Rajaković: Srbija ima dovoljno sunca i vetra za izgradnju elektrana, ali volan u energetici se ne sme brzo okretati

Neophodno je graditi postorojenja koja će omogućiti dekarbonizaiciju industrije, odnosno napuštanje fosilnih goriva, baziranu na tehnologijama vodonika i amonijaka, istakao je Rajaković.

Srbija bi prema "Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu" do 2050. godine morala da prestane sa proizvodnjom uglja. To znači da treba ubrzati gradnju kapaciteta zelene energije. Iz Vlade poručuju - zelena trazicija je nepovratan put, ali ne sme ugroziti snabdevanje energijom.

Analize opominju - potrošnja energije raste i do polovine veka samo Evropska unija mora udvostručiti proizvodnju struje.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković, rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da region i Srbija generalno imaju vrlo dobar potencijal što se tiče obnovljenih izvora, a to određuje geografski položaj.

"Srbija ima dovoljno sunca da gradi sasvim solidne solarne elektrane, dovoljno vetra, ne u svim delovima, u južnom Banatu dominantno, da gradi odlične vetroelektrane. Imamo vode, to smo se uverili i kroz istoriju, a treba iskoristiti ovo što još nije iskorišćeno. Imamo dovoljno biomase, što je veoma značajan segment, u nekim procenama mi se možemo značajno oslanjati i na nju, i konačno imamo i geotermalnu energiju“, podvukao je Rajaković.

Profesor Rajaković zaključuje da Srbija i region ne stoje perfektno, ali imamo vrlo dobru poziciju u pogledu primarnih energetskih obnovljenih resursa.

Smatra da je ovo trenutak kada "zelena tranzicija" mora da se ubrza, a to ne može da ide bez investicija.

"Mislim da je investiciona EBRD konferencija u Londonu prepoznala taj trenutak i ja bih rekao da su signali koji otuda idu za ceo region, a posebno za Srbiju, takvi da mi trebamo punim kapacitetom da krenemo u izgradnju obnovljenih izvora, pre svega solarnih i vetroelektrana“, ističe Rajaković.

Šta je najvažnije u ovom trenutku

Srbija na mreži ima devet vetroparkova, nekoliko manjih solarnih elektrana, priprema se gradnja desetak sličnih postrojenja, grade i strani i domaći investitori, i EPS gradi vetropark.

Odgovarajući na pitanje šta je za našu zemlju najvažnije u ovom trenutku, Rajaković kaže da je spora dekarbonizacija je loša dekarbonizacija.

Podseća da dekarbonizacija znači napuštanje fosilnih goriva, zatvaranje termoelektrana u perspektivi.

"Najvažnije je ubrzati taj proces, ali taj proces da bude tako ubrzan da nikako onaj ključni razlog postojanja elektroenergetskog sistema, to je sigurnost isporuke električne energije, ne sme biti ugroženo. Graditi dovoljno brzo obnovljive izvore energije, graditi dovoljno brzo skladišta energije, to je drugi važan zahtev. Zato moramo istaći i ukazati na značaj reverzibilne hidroelektrane Bistrica i potencijalno novih reverzibilnih hidroelektrana i u Srbiji i u regionu, graditi postrojenja koja mogu da omoguće dekarbonizaciju industrije, a to su postrojenja bazirana na tehnologijama vodonika i amonijaka“, objasnio je Rajaković.

Prema njegovim rečima, to je jedan od novih odgovora na ove probleme.

Aukcije su jedan od puteva kako doći do najpovoljnijih investicija. U energetici nema jednostavnog odgovora.

Hibridni odgovor u energetici

Profesor Rajaković je rekao da je u energetici najbolji tzv. hibridni optimalni odgovor, što znači da imamo i državne i privatne investicije i da je to u skladu.

"Da imamo s jedne strane i obnovljive izvore energije, s druge strane i kapacitete za skladištenje. Sve to zajedno mora biti usklađeno da ne bude ugrožena sigurnost snabdevanja građana i privrede ni u jednom momentu, a s druge strane da ove zadatke koje smo stavili pred sebe, to znači da ubrzamo dekarbonizaciju - ostvarimo na povoljan način", ukazao je profesor.

Proizvodnja iz uglja i zelena energija

Ceo region i naša zemlja, 70 odsto zavisi od proizvodnje struje iz uglja. Odgovarajući na pitanje da li zelena energija može da nadoknadi tu prazninu, Rajaković kaže da to ne može brzo da se dogodi.

Energetika je veliki mehanizam i tu nema brzog okretanja volana. Volan u energetici se ne sme brzo okretati. Dakle, ovde se govori o vremenskim horizontima 15, 20, 25, 30 godina. Trebalo je početi juče. Ja mislim da je glavna greška koju smo mi učinili, to što smo se mnogo lomili, naveo je Rajaković.

Smatra da je trebalo doneti odluke neke pre, danas bismo već zakoračili ozbiljno, mada imamo zaista ozbiljne nagoveštaje da ćemo krenuti i sa solarnim i vetroelektranama.

Sledeće godine na mreži stotine i stotine megavata iz vetra i sunca

"Nadam se da ćemo već sledeće godine imati na mreži ozbiljne, stotine i stotine megavata iz vetra i sunca. Nagoveštavaju se zaista ozbiljni veliki projekti. Cela struka se raduje tome. To u kombinaciji sa balansiranjem, sa potencijalima za balansiranje, a to su reverzibilne hidroelektrane, to su baterijska postrojenja i to su na kraju tehnologije na bazi vodonika odnosno amonijaka koje moramo negovati jer potrošnja će rasti", kaže Rajaković.

Prema njegovim rečima, elektrifikacija svega mora da se desi - i transporta i industrije.

"Zeleni dogovor" Evropske unije znači oslanjanje na vetroparkove, uglavnom i solarnu energiju. Brisel je u decembru doneo i takozvani "paket energije vetra". Međutim kažu da sve zemlje ne idu istom dinamikom u gradnju.

Prelazak na zelene megavat-sate složen put

Čitav taj zahvat, energetska tranzicija, odnosno prelazak na zelene megavat-sate je krajnje složen put.

"Treba naći optimalnu trajektoriju, što nije lako. Tu imate izazove, pre svega, takve prirode kao što je regulatorni podsticaj u kom smeru se kreću. Paket vetra omogući će da vetroelektrane po nekim povoljnim uslovima ulaze na mrežu. Ali mora podjednako da se brine o suncu. Za Evropu su ta dva izvora odlučujuća. Iako smo definitivno navikli da imamo i značajan deo proizvodnje iz vode, znači hidroenergetika, posebno za naš region, hidroenergetika je veoma značajna", zaključio je Rajaković.