Bugarska vlada pozvala je Srbiju i Hrvatsku da kao deoničari učestvuju u projektu gradnje nuklearne elektrane Belene na Dunavu. Bugarski premijer Bojko Borisov uputio je službena pisma srpskom predsedniku Borisu Tadiću i hrvatskoj premijerki Jadranki Kosor, pozivajući njihove zemlje da s udelima od jedan, jedan i po ili dva posto sudeluju u projektu NE Belene. Predsednika Tadića i premijerku Kosor pozvao je da do 13. novembra odgovore na bugarsku ponudu, a tog dana u Sofiju stiže ruski premijer Vladimir Putin na razgovore o energetici. NE Belene trebalo bi da gradi ruska državna firma Atomstrojeksport, ali postoje problemi oko cene. Učešće Hrvatske i Srbije učinilo bi taj projekt pragmatičnijim jer bi, kada se nuklearka izgradi, tržište bilo osigurano. Projekt gradnje NE Belene zamrznut je u jesen 2009. nakon povlačenja ranijeg strateškog investitora, nemačke kompanije RWE, koja je trebala da osigura dve milijarde evra u zamenu za 49 posto vlasništva.
Bugarska vlada pozvala je Srbiju i Hrvatsku da kao deoničari učestvuju u projektu gradnje nuklearne elektrane Belene na Dunavu, objavila je novinska agencija novinite.com.
Bugarski premijer Bojko Borisov uputio je službena pisma srpskom predsedniku Borisu Tadiću i hrvatskoj premijerki Jadranki Kosor, pozivajući njihove zemlje da s udelima od jedan, jedan i po ili dva posto sudeluju u projektu NE Belene, objavila je agencija pozivajući se na transkripte sa sednice bugarske vlade.
Borisov je rekao da je predsednika Tadića i premijerku Kosor pozvao da do 13. novembra odgovore na bugarsku ponudu, preneo je sajt Busineš.hr, podsećajući da tog dana u Sofiju stiže ruski premijer Vladimir Putin na razgovore o energetici.
NE Belene trebalo bi da gradi ruska državna firma Atomstrojeksport, ali postoje problemi oko cene.
Po rečima bugarskog premijera, "učešće Hrvatske i Srbije učinilo bi taj projekt pragmatičnijim jer bi, kada se nuklearka izgradi, tržište bilo osigurano".
Projekt gradnje NE Belene zamrznut je u jesen 2009. nakon povlačenja ranijeg strateškog investitora, nemačke kompanije RWE, koja je trebala da osigura dve milijarde evra u zamenu za 49 posto vlasništva.
Prema preliminarnom ugovoru bugarske vlade i Atmostrojeksporta iz 2008. godine, gradnja elektrane trebalo je da košta četiri milijarde evra, ali su troškovi u međuvremenu porasli, podsetio je sajt Business.hr.
Bugarska i Rusija produžile su taj ugovor 30. septembra 2010. za šest meseci, dok ne postignu konačan dogovor o ceni. Bugarska vlada u međuvremenu traže evropske partnere i investitore za nastavak projekta.