Energetika - Srbija

Na sastanku je bilo reči o najvažnijim kapitalnim investicijama, sprovođenju reformi u energetskom sektoru i merama za povećanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i energentima.

Đedović Handanović je navela da je, kad je energetski sektor u pitanju, u fokusu aktuelne revizije stendbaj aranžmana energetska sigurnost i bezbednost, zbog čega je na sastanku bilo reči o planiranim investicijama i diversifikaciji izvora i ruta snabdevanja energentima koje doprinose ostvarenju ovog cilja.

Ministarka je istakla da država u upravljanju procesom dekarbonizacije energetskog sektora, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, mora da se ponaša odgovorno, da obezbedi u svakom trenutku sigurnost snabdevanja i unapređuje energetsku nezavisnost.

Takođe, ona je napomenula da je neophodno i povećanje efikasnosti državnih energetskih preduzeća, koja moraju da vode računa o svojim operativnim troškovima, kako bi obezbedili održivo poslovanje, ali i o boljem planiranju i efikasnoj realizaciji investicija.

Đedović Handanović je podsetila na to da su Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture, koje je Vlada usvojila prošle godine, definisani prioriteti u razvoju energetske infrastrukture, na čijoj realizaciji se već radi.

Ministarka je rekla da su sproveli javni poziv za strateškog partnera za izgradnju samobalansiranih solarnih elektrana snage jedan gigavat i da se sada pregovara o komercijalnim uslovima sa izabranim konzorcijumom koji predvodi „Hyundai Engineering”.

Prema njenim očekivanjima, novi blok TE Kostolac B3 treba uskoro da se nađe na mreži, a u prvoj polovini iduće godine će biti na mreži i prvi vetropark EPS-a u Kostolcu.

Ona je dodala da se završava i izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT A, što je trenutno najveći ekološki projekat u termoelektranama u Evropi i treći najveći u svetu, koje će biti pušteno u rad u narednih nekoliko nedelja.

Đedović Handanović je ocenila da je ostvaren dobar napredak u pripremama za izgradnju RHE Bistrica, koja je ključni projekat za balansiranje novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, za koji se izrađuje prostorni plan i intenzivno vode razgovori o obezbeđivanju finansiranja.

Ministarka je napomenula da je Energetska zajednica označila Srbiju kao lidera energetskih reformi i u procesu dekarbonizacije, a da je Ministarstvo rudarstva i energetike označeno kao najuspešnije u sprovođenju obaveza u vezi sa procesom pristupnih pregovora za članstvo u EU u poslednjem objavljenom izveštaju o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU.

Ona je, govoreći o situaciji u energetskom sistemu, navela da rezerve uglja na deponijama TE „Nikola Tesla“ A i B i TE „Kostolac“ trenutno iznose približno 2,2 miliona tona, te da su trenutne hidrološke rezerve dva puta veće u odnosu na septembar prošle godine, i skoro 40 odsto veće u odnosu petogodišnji prosek.

Jedna od tema razgovora sa misijom MMF bilo je i reformisanje „Elektroprivrede Srbije“, gde je rečeno da je finansijska situacija EPS-a normalizovana u 2023. godini nakon stabilizacije tržišta električne energije i veoma povoljne hidrološke situacije.

Đedović Handanović je iznela podatak da je u prošloj godini, EPS ostvario dobit od 114 milijardi dinara, što je istorijski finansijski rezultat, dodavši da su pored poboljšane finansijske situacije i investicije počele da se efikasnije realizuju, najavivši da će insistirati na još boljem planiranju i efikasnom sprovođenju investicija.

Ministarka je istakla da se u okviru plana restrukturiranja EPS-a, radi na operativnom i finansijskom restrukturiranju, boljem upravljanju rizicima, kao i na unapređenju upravljanja ljudskim resursima, kako bi se omogućilo održivo poslovanje kompanije.

Na sastanku je navedeno da je u izradi nova metodologija obračuna cena električne energije i gasa za privredu u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i Srbijagasom kako bi se sagledala unapređenja i stvorili preduslovi za fleksibilnost reagovanja u skladu sa tržišnim kretanjima.

Formiranjem Republičke komisije za energetske mreže, u skladu sa poslednjim izmenama Zakona o energetici iz 2023. godine, kao nezavisnog organa za kontrolu operatora prenosnog sistema električne energije i operatora transportnog sistema prirodnog gasa, u skladu sa evropskim propisima, omogućena je uspešna reforma gasnog sektora, koja će biti nastavljena i u ovoj godini.