Energetika - Srbija

Đedović Handanović je na panelu „Put ka energetskoj tranziciji” objasnila da nema održive tranzicije ako se ugrožava snabdevanje, niti se mogu naprasno zatvarati termoelektrane, pa da zavisimo od uvoza energije i eskalacije cena na tržištu.

Prema njenim rečima, moramo odgovorno da radimo i da budemo svesni ograničenja i naše polazne pozicije koja je ipak nezahvalna, jer se više od 60 odsto oslanjamo na energiju iz uglja za proizvodnju struje.

Uspeli smo da pokrenemo nezaustavljiv proces tranzicije i napravimo regulatorni okvir koji investitorima daje sigurnost. Država je spremna da podrži privatne investicije, ali namerava da sve više ulaže i u sopstvene OIE kapacitete, navela je ona.

Ministarka je predočila da je glavni izazov u tranziciji finansijski, jer je za investicije potrebno više godina, kako u proizvodne kapacitete, tako i u prenos i distribuciju električne energije.

Planiramo izgradnju reverzibilnih hidroelektrana „Bistrica” i „Đerdap 3”, a intenzivirane su i investicije u OIE. Započeli smo pregovore sa konzorcijumom na čijem je čelu „Hjundai” o izgradnji 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana i otkočili gradnju EPS-ovog vetroparka „Kostolac”, koji će biti na mreži iduće godine, precizirala je ona.

Đedović Handanović je naglasila da je Energetska zajednica označila Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u prethodnih godinu dana, da te rezultate prepoznaje i Evropska komisija, a da interesovanje investitora u OIE pokazuje da vide Srbiju kao zemlju koja zna šta radi i gde želi da stigne.

Naš cilj je, kako je poručila, da do 2030. dobijamo 45 odsto električne energije iz OIE, zbog čega je planirano ukupno 3,4 GW novih kapaciteta iz OIE kroz investicije javnog i privatnog sektora.

Prema njenim rečima, globalni cilj je 42 odsto proizvodnje struje iz OIE u istom periodu, što znači da ćemo mi biti iznad globalnog proseka.

Na aukcijama koje smo uspešno sproveli u 2023. godini, uz podršku EBRD, obezbedili smo novih 700 zelenih megavata, od kojih će elektrane na solar biti na mreži već ove godine, a vetroelektrane u 2025. i 2026. godini, najavila je ministarka.

Ona je izrazila očekivanje da ćemo uspešno da realizujemo naš plan za dobijanje najmanje 1.300 MW iz OIE kroz aukcije, uz podsećanje na to da je Srbija trenutno prva u regionu, a treća u Evropi po naručenim vetroturbinama.

Đedović Handanović je podvukla da su u prethodnom periodu donete teške, ali neophodne odluke u vezi sa cenama električne energije i gasa, ali da su za građane te cene i dalje među najnižima u Evropi.

Takođe, kako je dodala, pokrenute su ozbiljne reforme u energetskom sektoru koje se tiču upravljanja i organizacije energetskih preduzeća, koje će omogućiti domaćoj elektroprivredi da ide napred.

Prema njenoj oceni, nije moguće da se sve reformiše za pet meseci, ali je proces krenuo i EPS će morati da prati politiku države, uz profesionalno upravljanje koje povećava produktivnost i efikasnost i rešava nagomilane probleme tokom prethodne tri decenije.

Ministarka je podsetila i na to da su u prethodnom periodu pokrenute i velike investicije u prenosnom sistemu, ukupne vrednosti oko 550 miliona evra, koje će obezbediti povećanje prenosnih kapaciteta sa susedima na istoku, zapadu i severu, kao i da se realizuje istorijski najveća ulaganja u distributivnu mrežu, vrednosti 440 miliona evra, za ugradnju pametnih brojila, zamenu drvenih bandera betonskim i rekonstrukciju transformatorskih stanica.

U sektoru nafte i gasa obezbeđene su dovoljne rezerve energenata i diversifikovani pravci snabdevanja gasom, tako da ukoliko se nešto nepredviđeno desi, možemo gas da dobijemo i iz drugih izvora, objasnila je Đedović Handanović.

Takođe, kako je ukazala, gasovod Srbija–Bugarska od 109 kilometara završili smo za 12 meseci, dopremili i ugradili cevi, izgradili merne stanice, povezali na sisteme i dobili sva interna odobrenja za probni rad.

Prema njenim rečima, veliki izazov u energetskoj tranziciji predstavlja dostupnost finansijskih sredstava, pre svega bespovratnih, kao i povoljnih kredita, kojima Srbija nema ni upola isti pristup kao članice EU.

Moramo da planiramo odakle ćemo da obezbedimo sredstva za hiljade ljudi na koje će uticati zelena tranzicija. Za to nam je pre svega potreban adekvatan pristup fondovima, pre svega fondovima EU za bespovratna sredstva, naglasila je ona.

Ministarka je podvukla da je važno da imamo pristup i drugim povoljnim finansijskim instrumentima, jer smo odlučni u tome da sprovodimo reforme i da upodobljujemo naš regulatorni okvir, ali moramo da imamo predvidljivost za sredstva koja nam se stavljaju na raspolaganje, da bismo mogli da pratimo naše ciljeve koji su usklađeni sa ciljevima EU i da bi proces tranzicije bio održiv.

Ona je naglasila i da je energetska tranzicija uvezana sa dostupnošću kritičnih minerala i da je u svetu prepoznato da bez investicija u rudarstvo nije moguće sprovesti prelazak na čiste izvore energije.

Procenjuje se da će biti potrebno dva puta više kritičnih mineralnih sirovina na globalnom nivou, a u zavisnosti od potražnje i cene zavisiće i njihova dostupnost.

Ona je podsetila na to da je Vlada pre dve godine donela odluku o tome da projekat Jadar bude obustavljen i da će tek nova vlada razgovarati o tome kako da na najbolji i pre svega najbezbedniji način iskoristimo naša bogatstva.

Sve zemlje, kako je konstatovala, treba da razmišljaju o resursima kojim raspolažu i kako mogu da ih iskoriste, uz maksimalnu zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi, uz napredne tehnologije i veće investiranje, ako žele da budu aktivan učesnik tranzicije i imaju pristupe novim izvorima rasta.

U tom kontekstu, ona je napomenula da je udeo rudarstva u BDP-u 2014. godine bio 1,1 odsto, a 2022. godine 2,7 odsto, što pokazuje da je to sektor u kojem možemo da tražimo nove izvore rasta.