Energetika - Srbija

Đedović Handanović je na otvaranju 15. naftnog foruma Energetske zajednice koji se danas i sutra održava u Beogradu istakla da je energetska kriza pokazala da je neophodno da imamo što veće sopstvene rezerve energenata u Srbiji, kako bismo što manje zavisili od drugih.

Ministarka je napomenula da, s druge strane, rat u Ukrajini, koji je promenio ekonomsku i političku mapu Evrope, a od pre nekoliko dana, nažalost, i sukob u Izraelu, prete da na duže staze budu faktor koji utiče na sigurnost snabdevanja u Evropi i sa kojim se moramo suočiti.

Sve dodatne količine nafte i naftnih derivata koje možemo da obezbedimo i skladištimo u Srbiji kao rezervu, znači dodatnu energetsku sigurnost za našu privredu i građana, a ujedno je važno i za ispunjavanje obaveza u pristupnim pregovorima sa EU, rekla je ministarka .

Ona je istakla da je Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine, predviđena izgradnja naftovoda Srbija-Mađarska koji će omogućiti diversifikaciju snabdevanja sirovom naftom.

Cilj nam je da izgradnjom ovog naftovoda dobijemo još jedan pravac snabdevanja ovim energentom, kao što ćemo uskoro imati kad je u pitanju prirodni gas, i veću sigurnost snabdevanja domaće rafinerije, a time i domaćeg tržišta, navela je ona.

Đedović Handanović je navela da su obavezne rezerve naftnih derivata u prošloj godini povećane za 54 odsto u odnosu na 2021. godinu i da se radi na njihovom daljem povećanju kroz projekte koji su u toku.

U Smederevu se gradi šest novih rezervoara za skladištenje naftnih derivata koji će moći da skladište ukupno blizu 120.000 metara kubnih energenata, od čega se za 80.000 očekuje da budu u funkciji u prvoj polovini naredne godine. Takođe, među projektima koje planira „Transanfta" nalazi se izgradnja novih skladišnih kapaciteta, ukazala je Đedović Handanović.

Očuvanje predvidivih cena naftnih derivata, prema njenim rečima, važno je kako bismo smanjili inflatorne pritiske na građane i privredu i sačuvali konkurentnost ekonomije.

To će, kako je navela ministarka, biti cilj i u narednom periodu, na čemu će država raditi u saradnji sa NIS-om i drugim naftnim kompanijama.

Uz sve ove aktivnosti, nastavljamo da radimo na ključnim dugoročnim ciljevima koji se tiču povećanja energetske nezavisnosti, odnosno tranzicije ka čistim izvorima energije i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Očekujemo da i naftne kompanije, pre svih NIS, investicijama doprinesu procesu dekarbonizacije i smanjenju emisija štetnih gasova, poručila je ministarka.