Energetika - Srbija

Vujović je na otvaranju regionalne „Luk ap“ konferencije, koja je na Kopaoniku okupila veliki broj stručnjaka iz oblasti energetike i zaštite životne sredine, istakla da je Zelena agenda šansa za razvoj, modernizaciju tehnologija i uspostavljanje novih i boljih mogućnosti na većem tržištu u korist životne sredine.

Ona je navela da je resorno ministarstvo identifikovalo aktivnosti koje je potrebno preduzeti kako bi se Deklaracija iz Sofije uspešno sprovela u praksi.

Prema njenim rečima, Srbiji će biti potrebno približno 12,7 milijardi evra za usklađivanje sa glavnim direktivama i propisima EU samo u okviru Poglavlja 27, dok troškovi primene Zelene agende za Zapadni Balkan još nisu procenjeni, s obzirom na to da ona prevazilazi i Poglavlje 27 i Klaster 4.

Najveći deo ukupnog iznosa, više od 12,4 milijarde evra, odnosi se na investiciona ulaganja u razvoj infrastrukture za upravljanje otpadom i otpadnim vodama i vodu za piće, na čemu mi već uveliko radimo, prenela je ministarka i ocenila da su već uočljiva značajna poboljšanja u upravljanju otpadom.

Vujović je precizirala da je odlaganje otpada na sanitarnim deponijama poraslo sa 24 odsto u 2020. na 34 odsto u 2021. godini, uz napomenu da se ulažu i napori da se poveća stopa odvajanja otpada na izvoru nastanka i procenat reciklaže.

Probleme koje imamo sa nesanitarnim deponijama, kako je objasnila, rešavamo uspostavljanjem regionalnih centara sa pratećom infrastrukturom i dobrom pokrivenošću sistema sakupljanja otpada jer je upravo to preduslov za zatvaranje neuslovnih deponija.

Za to su nam značajna i dva dokumenta javne politike koja smo usvojili ove godine – Program upravljanja otpadom za period do 2031. godine i Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji od 2022. do 2024. godine, predočila je ministarka.

Takođe, kako je naglasila, važno pitanje na kojem posvećeno radimo jeste i rešavanje problema takozvanog istorijskog otpada, s ciljem da ga u našoj zemlji očistimo do nultog stanja.

Ona je, govoreći o sektoru otpadnih voda, navela da su u više od 100 lokalnih samouprava trenutno u toku različite aktivnosti, od faze planiranja do izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda i prateće kanalizacione mreže.

Veliki broj kapitalnih zelenih projekata koje realizujemo širom Srbije dokaz su naše posvećenosti zaštiti životne sredine, čemu u prilog govori i konstantno povećanje budžeta Ministarstva zaštite životne sredine, koji je u 2020. godini iznosio 7,9 milijardi dinara, dok je planirani budžet za 2023. 18,2 milijarde dinara, ukazala je Vujović.

Prema njenim rečima, naša posvećenost Zelenoj agendi za Zapadni Balkan biće iskazana i preko najvažnijeg strateškog dokumenta iz ove oblasti – Strategije zaštite životne sredine – Zelena agenda za Srbiju, čije usvajanje očekujemo krajem sledeće godine.

Ministarka je poručila da je za ispunjenje zajedničkih „zelenih” ciljeva važan doprinos svih građana, privrede, stručne javnosti, nauke i inovacija, jer jedino udruženim naporima može se osigurati zdrava životna sredina, za dobrobit sadašnjih i budućih generacija.