Energetika - Srbija

Sve je spremno za početak izgradnje „Južnog toka”

Projekat „Južni tok" koji je juče predstavljen u Briselu, nalazi se u fazi poslednjih priprema za start, a tome u prilog govori i podatak da su već potpisani međuvladini sporazumi s Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.

Osnivačima projekta, ruskom „Gaspromu” i italijanskom „Eniju", pridružuju se, prema nekim informacijama, i francuski „EdF" i nemački „Wintershall". Na realizaciju projekta budno motri i sama Srbija, jer će kroz našu teritoriju gasovod proći jednim delom.

Ipak, mnoge je u prethodnom periodu zabrinuo čvrst stav Turske oko dozvole da gasovod prođe po dnu Crnog mora. Sa ruske strane, međutim stižu uveravanja da će i pored svega svi zacrtani planovi odvijati kako treba, to jest da gradnja počinje 2013. godine.

- Rusko-turska polemika oko „Južnog toka" je izuzetno značajno pitanje za obe strane koje ulažu velike napore da ga što pre reše - izjavio je Marsel Kramer, predsednik Upravnog odbora kompanije „Sout Strim AG”, u intervjuu televizijskoj stanici „Raša tudej”.

Čelnik kompanije je naglasio da za sada ništa ne ukazuje da bi ovi problemi mogli da ugroze početak prvih isporuka gasa već 2015. Projekat „Južni tok” se realizuje u cilju diversifikacije maršruta za isporuku prirodnog gasa evropskim potrošačima i predviđa izgradnju gasovoda po dnu Crnog mora za zemlje južne i centralne Evrope.

Direktor sektora za spoljnoekonomsko poslovanje „Gasproma” Pavel Oderov je početkom aprila izjavio da je Holding dobio od Turske dozvolu za podvodna ispitivanja za projekat „Južni tok”.

Predstavnik „Gasproma” je objasnio da su ispitivanja neophodna u fazi početnog tehničkog projektovanja (FEED), na osnovu kojih će turskim regulatornim službama biti dostavljena dodatna informacija, što će biti i osnova za dobijanje dozvole za izgradnju.

„Gasprom” završava radove na zajedničkoj studiji izvodljivosti projekta „Južni tok” i ovog leta će objaviti visinu investicija i konačnu maršrutu gasovoda. U igri su tri varijante maršrute, koje se u svakom slučaju završavaju u Italiji: preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Austrije do Italije; preko Bugarske i dalje u Srbiju, Mađarsku, Sloveniju do Italije; preko Grčke do juga Italije, a tek treba da se vidi koja će se pokazati najisplatljivijom.

Budući magistralni gasovod „Južni tok" trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, i da velikim delom prođe i kroz teritoriju Srbije, a zatim dalje do drugih evropskih zemalja. „Gasprom” razmatra i alternativu gradnje morskog gasovoda, odnosno analizira mogućnost izgradnje pogona za tečni naftni gas na obali Crnog mora. Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2013. godini. Deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebalo da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom od 36 do 41 milijardu kubnih metara gasa godišnje. Trasa „Južnog toka" ući će u Srbiju kod Zaječara, što je izabrano kao najpogodnije mesto. Rusija je potpisala sporazume o izgradnji sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.