Termalne vode kao nafta

Bez autora

Jan 09 2012

Iako je jedan od najvećih resursa u Srbiji geotermalna energija, njeni potencijali su neiskorišćeni. Procenjeni potencijal toplih i podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje. Toplane, koje u sezoni za energente potroše 320 miliona evra, mogle bi da prepolove troškove. Veliki projekti pokrenuti su najviše u Vojvodini i Beogradu. Studija koju je Rudarsko-geološki fakultet uradio za potrebe Ministarstva nauke pokazuje da Srbija može da iskoristi više od 2.000 megavata toplotne snage samo od vode čija je temperatura do 30 stepeni. To je oko dve trećine kapaciteta obrenovačkih elektrana. Ušteda u struji i novcu je ogromna. Nisu potrebna neka značajna finasijska ulaganja, a investicija u grejanju odnosno hlađenju i korišćenju geotermalnih voda se isplati za godinu ili dve. To je posebno vidljivo u slučaju velikih gradova. Vojvođanska vlada je prošle godine sa lokalnim samouravama pokrenula konkretne projekte u Kikindi, Senti, Temerinu. Najvažniji posao sklopljen je sa NIS-om. Zajedničko preduzeće radiće na korišćenju termalnih voda iz postojećih 78 bušotina.

Geotermalna energija jedan je od najvećih, ali neiskorišćenih prirodnih resursa Srbije. Potencijal toplih i podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje.

Iako je jedan od najvećih resursa u Srbiji geotermalna energija, njeni potencijali su neiskorišćeni. Procenjeni potencijal toplih i podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje.

Toplane, koje u sezoni za energente potroše 320 miliona evra, mogle bi da prepolove troškove. Veliki projekti pokrenuti su najviše u Vojvodini i Beogradu.

Studija koju je Rudarsko-geološki fakultet uradio za potrebe Ministarstva nauke pokazuje da Srbija može da iskoristi više od 2.000 megavata toplotne snage samo od vode čija je temperatura do 30 stepeni. To je oko dve trećine kapaciteta obrenovačkih elektrana. Ušteda u struji i novcu je ogromna.

Dejan Milenić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu kaže da nisu potrebna neka značajna finasijska ulaganja i da se investicija u grejanju odnosno hlađenju i korišćenju geotermalnih voda isplati za godinu ili dve. Prema njegovim rečima, to je posebno vidljivo u slučaju velikih gradova.

Vojvođanska vlada je prošle godine sa lokalnim samouravama pokrenula konkretne projekte u Kikindi, Senti, Temerinu. Najvažniji posao sklopljen je sa NIS-om. Zajedničko preduzeće radiće na korišćenju termalnih voda iz postojećih 78 bušotina.

"U prvom polugođu godine ovo preduzeće će početi da radi i sarađivaće sa drugim investitorima koji žele da razviju taj biznis u Vojvodini", kaže generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.

Geotermalni atlas

Pokrajinski sekretar za energetiku Radoslav Striković navodi da je napravljen Geotermalni atlas gde je evidetirano sve što je u proteklih 50 godina izbušeno.

"Sada imamo jedan fantastičan pregled za svakog budućeg investitora koji hoće da ulaže, bez obzira na to da li je reč o toplotnoj, električnoj energiji ili u vezi sa lekovitošću", ističe Striković.

Beograd je otišao najdalje. Gradske vlasti finasirale su projekat koji će u naredne četiri godine obezbediti grejanje i hlađenje velikog broja ustanova, ali i stanova. Nekoliko novih vrtića već koristi energiju podzemnih voda.

Milenić kaže da geotermalnim potencijalom može da se zagreje preko 50.000 stanova u Beogradu.

"Govorimo skoro o 10 odsto od ukupno postojećih stanova na teritoriji grada Beograda. Dakle, to je jedan fantastičan potencijal", naglašava Milenić.

Radi se i na tome da se termalne vode koriste i za sportsko-turističke i banjske centre u zapadnoj i istočnoj Srbiji. Od ove zime, tom energijom greje se cetralni trg na Zlatiboru i neki putni pravci ka toj planini koji su ranije bili zaleđeni i neprohodni.