Energetika - Srbija

Trasa Južnog toka kraća, ali i jeftinija

Ulazak magistralnog gasovoda „Južni tok” iz Bugarske u Srbiju kod Zaječara, umesto kod Dimitrovgrada, kako je prvobitno bilo najavljeno, skratilo je trasu preko naše zemlje za oko 70 kilometara, ali to ne znači da će zarada Srbije po osnovu tranzitne takse biti manja, jer visina ovog nameta nije fiksna, niti je unapred određena za nas, potvrdio je juče za „Politiku” Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.

Tranzitna taksa preko Ukrajine je oko tri dolara za 1.000 kubika pri prolasku ruskog gasa. Manje-više je to prosek i za Evropu, ali je Srbija dokazala da to i ne mora da bude tako. Upravo naša zemlja Mađarskoj plaća i deset puta skuplje tranzit (od 35 do 40 dolara za 1.000 kubika), budući da nema alternativu kuda da ga dovede, nego iz Mađarske. Stoga ocene da Srbija gubi zbog skraćene trase „Južnog toka”, a već je u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge zemlje preko kojih ovaj gasovod treba da prođe, jer ima 49 odsto učešća, ne stoje, kategoričan je Vuletić.

– Mnogo je važnije da gasovod „Južni tok” sigurno prođe preko teritorije naše zemlje, čime bi obezbedili alternativni pravac snabdevanja gasom i izbegli namete kao ovaj u slučaju Mađarske, a pri tom zarađivali pare od takse čiju će cenu eksperti tek utvrditi shodno troškovima – pojašnjava naš sagovornik.

Upitan, zašto je Srbija pristala na kraću verziju „Južnog toka”, Vuletić kaže da je odgovor jednostavan – ekonomski je mnogo isplativije da ulazi kod Zaječara i ide na Paraćin, a potom da se poveže na postojeći gasovod Beograd – Novi Sad – Horgoš. S tim što je studijom izvodljivosti predviđeno da se jedan krak iz Čente odvaja za Republiku Srpsku.

Skraćenjem trase za 70 kilometara ušteđen je novac za gradnju „Južnog toka”. Ne treba izgubiti iz vida da neko mora da plati gradnju plinovoda i da mu se taj novac vrati. Računa se da će mu se pare  vratiti upravo od tranzitne takse.

Dakle, ne treba misliti da je ova trasa ekonomski isplativija samo za Ruse, ističe Vuletić i podseća da gasovod zajednički rade „Gasprom” i italijanski „Eni”, te odluku o prolasku plinovoda ne donosi samo ruska strana.

Upućeni u ceo projekat ističu da će kompletna studija izvodljivosti potvrditi isplativost celog projekta, a da se trasa za Srbiju morala skratiti za deonicu od Niša do Paraćina, kako bi izgradnja bila što isplativija. Ušteda na ovoj kilometraži nije zanemarljiva.

Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da je svojevremeno kapacitet „Južnog toka” prema planu ulaska cevi kod Dimitrovgrada bio znatno manji od sadašnjih 41 milijardi kubika, koliko bi prema već gotovoj studiji izvodljivosti za Srbiju trebalo da bude, tvrdi ovaj izvor „Politike”.

 Interesantno je da je baš ovih dana, kada je Srbija „Gaspromu” dostavila svoju studiju izvodljivosti za „Južni tok”, srpskom Ministarstvu energetike, kako saznajemo, stigao zvaničan dopis Ministarstva industrije i energetike Azerbejdžana u kome se našoj zemlji nudi gas iz ove bivše zemlje SSSR-a, ne objašnjavajući kako bi ga dopremili dovde.

Budući da je Azerbejdžan, odnosno tamošnje najveće gasno polje „Šah Deniz” (koje bi u ovom slučaju bilo izvor gasa i za Srbiju), viđen kao glavni snabdevač gasovoda „Nabuko”, pretpostavlja se da bi gas bio dopreman upravo ovim konkurentnim gasovodom čija gradnja nije ni na pomolu.

Za sada je najpouzdaniji partner Azerbejdžan, ali treba nagovoriti i rukovodstvo Turkmenije da se priključi tom poslu. Međutim, tamo tek treba uložiti novac u „perspektivne bušotine”, a Uzbekistan se već izjasnio da će svoj gas prodavati samo Rusiji, kaže Vojislav Vuletić ističući da je ova ponuda Ministarstvu energetike probni balon zagovornika „Nabuka” koji objektivno nema gasa da bi bio rentabilan.

Milan Budimir, savetnik za odnose s medijima u Ministarstvu energetike, potvrđuje da je ovakav dopis stigao i kaže da trenutno ne postoje tehničke mogućnosti za transport gasa iz Azerbejdžana do naše zemlje.

– Naš strateški prioritet je projekat „Južni tok”, koji će prolaziti preko Srbije i koji će nam doneti značajne prihode od taksa za transport gasa. Drugi magistralni pravci ne predviđaju transport gasa preko naše teritorije – zaključuje Budimir.