Energetika - Srbija

Trenutak za energetsku efikasnost

Kao rezultat sprovođenja mera energetske efikasnosti trebalo bi da se proizvodnja finalne energije smanji za oko 10 odsto, što je više od godišnje proizvodnje termoelektrane „Nikola Tesla”, odnosno 12 teravat-časova, kazala je Dubravka Đedović, ministarka energetike i rudarstva na panelu o energetskoj efikasnosti na nedavno održanoj „Luk ap” konferenciji na Kopaoniku. Prema njenim rečima trenutno se pripremaju ili realizuju projekti energetske efikasnosti u vrednosti od oko 920 miliona evra i biće obuhvaćeni javni objeti, vrtići, škole, lokalne samouprave i domaćinstva. Kada svi budu sprovedeni u naredne tri do četiri godine, ušteda će biti oko 900 gigavata godišnje.

Đedovićeva je precizirala da će 45 miliona evra biti usmereno kao pomoć za energetsku sanaciju domova najsiromašnijih stanovnika i još 50 miliona evra za uvođenje kalorimetara u zgrade, kako bi vlasnici stanova plaćali toplotnu energiju prema potrošnji. Podsetila je da je već uloženo 2,6 milijardi dinara subvencija za 20.000 domaćinstava, a da je u saradnji sa Svetskom bankom u pripremi nastavak programa od 70 miliona evra za još 100.000 domaćinstava.

Žarko Petrović, predstavnik Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), izneo je računicu te organizacije da ako bi se za 30 odsto poboljšala energetska efikasnost na 27 miliona kvadratnih metara zgrada, to bi donelo uštede od 2.500 gigavat-časova godišnje, što je proizvodnja kostolačke termoelektrane i „Kolubare”.

Prema njegovim rečima energetska efikasnost treba da pređe u privatan sektor. Takođe važno je da postoji stručnost i znanje u zemlji da se naprave efikasni modeli i ugovori sa privatnim sektorom, da privatni sektor može da preuzme deo tog velikog važnog posla na sebe.

Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, smatra da je ovo odličan trenutak za energetsku efikasnost jer su cene energije dramatično visoke. Što se tiče potrošnje u objektima dobro izolovana zgrada troši četiri puta manje energije nego loše izolovana. Zato predlaže da se kroz zakonsku regulative uvede obaveza da vlasnik samo tri godine može da drži zgradu bez fasade, a posle toga da plaća penale. Jer polovina potrošnje energije ide na grejanje i hlađenje.

– Evropska unija zacrtala je cilj da za postojeće zgrade uvede energetske razrede u rasponu od „A” (zgrade sa nultom emisijom) do „G” (objekti sa najnižom energetskom efikasnošću). Prve na udaru biće javne zgrade. Od 2027. javni objekti na teritoriji EU treba da pređu u razred „E”, a do 2033. sve privatne zgrade trebalo bi da preskoče dva energetska razreda – potvrdila je i Zorana Petojević, profesorka na Građevinskom fakultetu.