Energetika - Srbija

Ugalj i drvo ponovo na ceni

Povećana potražnja za ogrevom. Nema dovoljno najjeftinijeg uglja Kolubara. Na stovarištima kažu da ugalj koji stigne brzo prodaju. EPS poručuje da je proizvodnja na nivou prošlogodišnje.

Većina domaćinstava u Srbiji već pravi računicu za što jeftinije grejanje. Na stovarištima kažu da ugalj koji stigne brzo prodaju, a da je nestašica najtraženijeg i najjeftinijeg uglja sirove Kolubare.

U EPS-u ističu da proizvodnja tog uglja zavisi od izmeštanja Vreoca.

Prodaja uglja i drva, po oceni snabdevača, veća je za trećinu nego ranijih godina. Iako se greju na gas i struju, domaćinstva kupuju i koju tonu uglja, ili nekoliko kubika drva, kako bi što jeftinije prošli zimu.

"Malo uglja, malo čokanja od kukuruze, malo imamo od prošle godine, ako ne bude velika zima biće dobro", kaže jedan anketirani građanin.

Za sezonu treba najmanje pet tona uglja, ali u kombinaciji sa ogrevnim drvetom.

"Od ogrevnog drveta imamo bagrem i bukovinu. Cepanice su 4.200, a isečeno četiri i po hiljade dinara", kaže Klara Tošić, vlasnik stovarišta u Zrenjaninu.

Najtraženiji ugalj Kolubara košta oko 4000 dinara, i nema ga dovoljno. Za tonu Vreoca treba dati i do 9.000 dinara.

Domaći ugalj poskupeo je još u aprilu pa se nova povećanja ne očekuju bar do kraja godine.

Rast evra utiče na cenu

Ugalj iz uvoza skuplji je zbog rasta evra. Tona uglja Banović i Đurđevik je od 10 do 12 hiljada, a ruskog kamenog uglja oko 16.000 dinara.

"Cene u odnosu na prošlu godinu su povećane nekih 20 odsto. Interesovanje je znatno veće nego ranijih godina. Zato je i došlo do male nestašice, zbog male proizvodnje u rudnicima znači teško je odgovoriti potrebama svih građana u kratkom roku", navodi Branko Grujić, vlasnik stovarišta u Šapcu.

U rudnicima Kolubara i Kostolac, kažu da im je proizvodnja na nivou prošlogodišnje. Jedino je 150 hiljada tona manje sirovog uglja u Kolubari. Problem je nastao, zato što je obustavljena proizvodnja na polju D, zbog preseljenja Vreoca i spora oko izmeštanja mesnog groblja.

"Oprema za otkopavanje uglja, većim delom premeštena je na siromašniji deo ležišta polje E. Iz tog uglja se teže izdvaja kvalitetniji ugalj za snabdevanje stanovništva i taj deficit je, pre svega, zbog toga", kaže Milan Jakovljević iz EPS-a.

U EPS-u kažu da će proizvodnju moći da drže još sledeće godine, a da će, već 2012. godine, biti problema.

"Ono što nas posebno plaši da neće biti dovoljno uglja ni za Termoelektrane i verovatno ćemo o tome u narednom periodu razgovarati. Nadamo se da se to neće desiti", navodi Jakovljević.

Inače, Srbija iz domaće proizvodnje pokriva dve trećine potreba za ugljem. Ugalj se može kupiti i u samom rudniku, po upola nižoj ceni, ali se to isplati samo onima koji imaju sopstveni prevoz.