Energetika - Srbija

Ugalj podstiče investicije

Rezerve uglja u Srbiji od 20 milijardi tona biće dovoljne do kraja veka, što je uslov za gradnju novih termoelektrana. Međutim, iz EPS-a podsećaju da nove proizvodne objekte mora da prati proširenje postojećih i otvaranje novih kopova.

Sigurnost srpskog energetskog sistema zasnovana je na uglju, jer 70 odsto struje zemlja dobija njegovim sagorevanjem.

Rezerve od 20 milijardi tona uglja biće dovoljne do kraja veka, što je uslov za gradnju novih termoelektrana.

Gradnja termoelektrane podrazumeva i otvaranje novog ugljenog kopa. Već se priprema kop Radljevo, koji će pratiti blokove u Obrenovcu i Kolubari. EPS računa da će posle tri godine odlaganja tendera konačno dobiti strateškog partnera za taj posao.

Slobodan Mitrović iz EPS-a očekuje u maju ponudu strateških partnera.

Za zemlju je, kažu, sada najvažnije proširenje "Polja D" u Kolubari. Ako do juna ne počne preseljenje Vreoca, u rudniku procenjuju da će se Srbija suočiti sa nestašicom i uglja i struje.

"Očekujemo da nam nadležne institucije omoguće taj posao u maju, u protivnom problem neće imati samo Kolubara, nego i EPS, a rekao bih i Republika Srbija, a onda veliki uvoz uglja u narednih nekoliko godina", rekao je direktor Kolubarskih rudnika Nebojša Ćeran.

I u Kostolcu očekuju da će do leta imati odgovor za kineski kredit od milijardu dolara. Aražman je, kažu, dobar jer je ugovoren dobar odnos poslova.

"Najprostije rečeno, iz ukupnog obima posla 47 odsto bi potrošilo srpsko tržište. To bi plasirali na domaće tržište ili za uvoz neke opreme koja nije kineska, znači iz Evrope", rekao je Dragan Jovanović, direktor Termoelktrane i rudnika Kostolac.

Vojvođanska strategija energetike

Značajne rezerve, 180 miliona tona uglja, kriju obale Dunava u rudniku Kovin. Vojvođanska strategija energetike predviđa izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.

"Strategijom razvoja energetike Vojvodine predviđena je izgradnja novog rudnika i izgradnja termoelektrane. Nosilac overenih rezervi i finansijer tog posla planiraju da izgrade dva bloka od po 300 megavata i novi rudnik", rekao je Milan Radunović, direktor projekta rudnika Novi Kovin.

Uredno snabdevanje kvalitetnim kamenim ugljem za široku potrošnju zavisi isključivo od uvoza.

"Srbija ima deficit u potrošnji uglja, a taj deficit je u vezi sa industrijom i širokom potrošnjom. Srbija u zavisnosti od kvaliteta uglja godišnje uveze i do milion tona", rekao je Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva.

Dragosavljević očekuje da ove godine neće biti problema sa ugljem za široku potrošnju. Najveći potrošači uglja u Evropi su Nemačka i Francuska, a u svetu Japan.