Bez obzira na to što na listi zemalja zavisnih od uvoza ruskog gasa samo Rumunija ima jeftiniji gas od Srbije, većina privatnih distributera u Srbiji potvrdila je da nije trenutak da „Srbijagas” traži poskupljenje tog energenta, jer mu je cena već sada previsoka – i za građane i za industriju. Gas bi trebalo da pojeftini, a ne da poskupi.Međutim, kada imate situaciju da je u Srbiji cena struje socijalna kategorija, odnosno da je kilovat-čas struje najjeftiniji u regionu, cena gasa mora da ide gore, što je neopravdano, a jedini način da energenti imaju realnu cenu da se reši pitanje pariteta cena.
Bez obzira na to što na listi zemalja zavisnih od uvoza ruskog gasa samo Rumunija ima jeftiniji gas od Srbije, većina privatnih distributera u Srbiji potvrdila je juče „Politici” da nije trenutak da „Srbijagas” traži poskupljenje tog energenta, jer mu je cena već sada previsoka – i za građane i za industriju.
– Gas bi trebalo da pojeftini, a ne da poskupi – kaže Zagorka Čeperković, direktor privatnog preduzeća za distribuciju gasa „Interklima”, u Vrnjačkoj Banji. Međutim, kada imate situaciju da je u Srbiji cena struje socijalna kategorija, odnosno da je kilovat-čas struje najjeftiniji u regionu, cena gasa mora da ide gore, što je neopravdano – objašnjava ona i dodaje da je jedini način da energenti imaju realnu cenu da se reši pitanje pariteta cena. Sve dok se to ne reši, i dalje će u Srbiji biti više onih koji se greju na TA peć, jer im je to neuporedivo jeftinije nego da uvode gas, kategorična je ona.
Sadašnja cena kubika gasa za domaćinstava, od oko 35 dinara, realna je, kaže ona, i dodaje da će daljim poskupljenjem nastaviti da opada interesovanje građana za uvođenje energenta budućnosti. Slaže se s tim, kaže, da je Srbija visoko zavisna od uvoza ruskog gasa, ali se ne slaže što je tržište tako uređeno – da svi distributeri imaju samo jednog snabdevača, koji diktira nabavnu cenu. Ona ne očekuje da će se bilo šta promeniti novim zakonom o energetici.
I njen kolega iz Kruševca Dragan Stefanović kaže da nije trenutak da gas poskupljuje, pogotovo ne za 23 ili 30 odsto, kako se najavljuje. Ako već poskupljuje, onda je normalno da te korekcije budu češće, a manje, kao što je slučaj sa strujom, a ne odjednom 60 odsto, kako je bilo pre par godina. On kaže da je zbog ovakve politike cena energenata doveden u situaciju da mu pojedini klijenti, koji 365 dana u godini troše gas, sada najavljuju da će preći na lož-ulje, koje je kaloričnije od gasa, a sada može da se kupi za 102–103 dinara za kilogram. To im je isplativije nego da kupuju gas.
On se pribojava da bi i veliki posao oko uvođenja prirodnog gasa u autobuse mogao da mu zastane, ukoliko vlada odluči da poveća cenu gasa, jer će se prevoznici vratiti na naftu. Ne veruje da je jedan od razloga tolikih dugova „Srbijagasa” to što ne uspevaju da naplate svoja potraživanja, pa se zadužuju kod banaka, jer, ukoliko njegovo preduzeće do 15. u mesecu ne plati račun, sutradan mu „Srbijagas” pušta menice, pa nije jasno ko to ne plaća na vreme gas. Ili ne važe ista pravila za sve.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže za „Politiku” da, iako nije popularno da gas poskupljuje – to je neminovnost, jer cena nafte stalno raste. Očekuje se da do kraja godine 1.000 kubika košta oko 500 dolara. Toj ceni treba dodati troškove transporta, veće od 30 dolara, za 1.000 kubika kroz Mađarsku, kao i penale koje Srbija plaća leti za nepovučeni gas.
– Glavni razlog velikih dugova „Srbijagasa” jeste i slaba naplata, zbog čega se ovo javno preduzeće zadužuje kod komercijalnih banaka, s lihvarskim kamatama – kaže Vuletić.
Upitan – ko je kriv što se gas ne plaća, Vuletić krivi državu, koja ne dozvoljava da se neplatišama isključi gas, već urgira da se s isporukama nastavi, uprkos ogromnim dugovima.
– Država je sama loš primer onima koji ne plaćaju gas, jer i sama ne izmiruje dugove – zaključuje Vuletić.