Energetika - Srbija

Vujović je istakla da su GHG dozvole put ka uspostavljanju sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju ovih emisija, uz napomenu da je cilj uspostavljanja takvog sistema da se ove emisije iz industrijskog sektora dugoročno smanje i da se ubrza dekarbonizacija privrede, koja je jedan od važnih stubova Zelene agende.

Prvu dozvolu danas sam uručila direktoru beogradskog aerodroma i time je počelo sprovođenje obaveze da industrijska postrojenja u Srbiji rade monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, objasnila je potpredsednica Vlade.

Prema njenim rečima, Srbija je među prvim zemljama na Zapadnom Balkanu uspostavila sistem za praćenje, izveštavanje i verifikaciju ovih emisija u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i pratećim podzakonskim aktima.

Vujović je izrazila očekivanje da će ostali slediti primer beogradskog aerodroma, koji je prošao kroz proceduru, kao i da će do kraja godine biti izdate dozvole za više od 100 operatera.

Potpredsednica Vlade je podsetila na to da je klimatski cilj Srbije da se emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine smanje za 33 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Zbog toga nam je važno da maksimalno ubrzamo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ministarstvo je omogućilo podnošenja zahteva i prateće dokumentacije za onlajn izdavanje dozvole, putem e-GHG platforme, navela je potpredsednica Vlade.

Ona je napomenula da ova platforma, kojoj može da se pristupi putem veb-sajta Ministarstva, sadrži sva relevantna uputstva, smernice i potrebne informacije za operatere, a osmišljena je kako bi olakšala komunikaciju operatera i Ministarstva, odnosno Agencije za zaštitu životne sredine i tako ubrzala proces.

Vujović je istakla da je u Srbiji nedavno usvojen i Program prilagođavanja na klimatske uslove i da je razvijen digitalni atlas klime, koji je koristan alat prilikom planiranja mera prilagođavanja na klimatske promene.