Energetika - Srbija

Uskoro desetogodišnji ugovor o isporuci gasa

Novi dugoročni, desetogodišnji ugovor o isporukama ruskoggasa Srbiji, kojim bi se precizirao način transporta i cena po kojoj će ovaj energent ubuduće stizati u našu zemlju, „Srbijagas“ bi s „Gaspromom“ mogao da potpiše 22. decembra u Moskvi, potvrdio je juče za „Politiku“ Dušan Bajatović, generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas.

– Pitanje dugoročnog ugovora s „Gaspromom“ nije samo stvar očekivanih pogodnosti kada je reč o ceni gasa, već i budućih zajedničkih poslova „Gasproma“ i „Srbijagasa“ po pitanju gradnje novih gasnih elektrana i skladišta gasa, koji bi Srbiji obezbedio još veću konkurentnost na energetskom tržištu – precizirao je Bajatović.

S obzirom na to da su Srbiji potrebne dodatne količine struje, gradnjom novih gasnih elektrana bi se to pitanje dugoročno rešilo. A da bismo gradili nove gasne kapacitete za proizvodnju struje potrebno je, naglašava on, da dugoročno obezbedimo sigurno snabdevanje gasom.

Realno je očekivati da će novi ugovor o isporukama gasa osloboditi Srbiju plaćanja posebnih penala za nepovučeni, a kupljeni ruski gas, što u velikoj meri smanjuje troškove poslovanja „Srbijagasa“.

Upitan da li je došlo do izmene ugovoru o tranzitu gasa preko Mađarske, za koji godišnje plaćamo oko 70 miliona evra, Bajatović kaže, da je sastanak po tom pitanju zakazan za 23. decembra u Budimpešti kada će pokušati da se izmeni postojeći ugovor, jer je u pojedinim tačkama loš za Srbiju.

– Ugovorom koji je sada na snazi plaćamo tranzit preko Mađarske više nego što je to realno. U proseku za oko 20 odsto. Za toliko bi tranzit mogao biti jeftiniji – precizirao je Bajatović.

– Ako se dogovor ne postigne, Srbija će potražiti pomoć arbitraže u Ženevi – podseća prvi čovek „Srbijagasa“.

Kada je reč o prekograničnoj taksi koju zaračunava mađarski transporter FGSZ, tačno je, kaže on, da je ona pet do šest puta veća za Srbiju nego za druge zemlje EU što takođe nije opravdano, ali to ne utiče u tako velikoj meri na cenu gasa, kakav je slučaj s cenom tranzita.

Upitan kako bi se, ukoliko Gasprom kupi ukrajinski Naftogas, o čemu se spekuliše poslednjih dana, to odrazilo na snabdevanje gasom u Srbiji, Bajatović kaže da za sada nema ozbiljnih najava da bi ruski gasni gigant mogao da kupi ukrajinski, ali sve i da se to dogodi Srbija ne bi imala ni štete ni koristi, jer naša zemlja i u ovom času tim pravcem dobija gas.

Ukoliko bi se, međutim, na taj način odustalo od gradnje Južnog toka onda bi to izašlo iz okvira strateškog međudržavnog ugovora Srbije i Rusije kojim je predviđeno i preuzimanje Naftne industrije Srbije i gradnja magistralnog gasovoda kao vezana trgovina.

Bajatović je, kaže, uveren da će gasovod „Južni tok“ biti građen, jer se na taj način obezbeđuje i diverzifikacija snabdevanja gasom, odnosno mogućnost da gas stiže iz više pravaca u Evropu, a ne samo preko Ukrajine.

Prvi čovek „Srbijagasa“ objašnjava da je izmena trase „Južnog toka“ u time što ne završava u Austriji, kako je prvobitno bilo najavljeno, nego u Italiji, komercijalni posao ruskog giganta. S obzirom na to da je Nemačka izgradila s ruskim partnerom Severni tok logičan je potez da se cela stvar prebacuje na sever Italije.

– To se ni na koji način neće odraziti na trasu preko Srbije, niti na dogovoreni kapacitet gasovoda. „Srbijagas“ počinje sa projektovanjem gasovoda i trenutno rešava pitanje eksproprijacije zemljišta, a u junu bi trebalo da dobije i konačnu saglasnost na ceo projekat preko Srbije.

Bugarska, dodaje naš sagovornik, više nije prepreka za gradnju „Južnog toka“, jer se javno izjasnila da je gradnja ovog gasovoda njen nacionalni interes, zaključio je Bajatović.