Za priključenje vetrenjača potrebno je pojačati prenosni sistem sa novim dalekovodima. U Elektromreži podsećaju da je to neophodnost, jer će naša zemlja za godinu i po morati da otvori tržište struje, a već krajem godine da preuzme i obavezujuće kvote Energetske zajednice jugoistočne Evrope za proizvodnju iz obnovljivih izvora. Liberalizacija mora malo da zaboli. A ova stvar koja je zaista neophodna ima određene finansijske konsekvence i na tarifu, jer u postojećem okviru sve na kraju plati krajnji potrošač. EPS je obavezan da 12 godina otkupljuje od investitora proizvedenu struju iz obnovljivih izvora. Kilovat-sat struje dobijen iz vetra biće skuplji, jer, u EPS-u upozoravaju, potrošači na kraju moraju platiti sve rizike koje nosi ta proizvodnja. Kilovat-sat dostići će cenu višu od 13 evrocenti.
Strani investitori najavljuju 1,5 milijardi evra ulaganja u vetrenjače u Srbiji, ali čekaju propise. Srpski prenosni sistem može da prihvati novih 900 megavata struje iz vetra. U Vladi kažu da se mora povećati udeo energije iz obnovljivih izvora. EPS upozorava da je struja iz vetra skupa.
Za priključenje vetrenjača potrebno je pojačati prenosni sistem sa novim dalekovodima. U Elektromreži podsećaju da je to neophodnost, jer će naša zemlja za godinu i po morati da otvori tržište struje, a već krajem godine da preuzme i obavezujuće kvote Energetske zajednice jugoistočne Evrope za proizvodnju iz obnovljivih izvora.
"Liberalizacija mora malo da zaboli. A ova stvar koja je zaista neophodna ima određene finansijske konsekvence i na tarifu, jer u postojećem okviru sve na kraju plati krajnji potrošač", kaže Miloš Mladenović, izvršni direktor EMS-a.
EPS je obavezan da 12 godina otkupljuje od investitora proizvedenu struju iz obnovljivih izvora. Kilovat-sat struje dobijen iz vetra biće skuplji, jer, u EPS-u upozoravaju, potrošači na kraju moraju platiti sve rizike koje nosi ta proizvodnja. Kilovat-sat dostići će cenu višu od 13 evrocenti.
Elektroprivreda mora, kažu, smanjivati svoju proizvodnju kako bi napravila mesta na mreži, ali imati i rezervu kada vetra nema.
"Zamislite sada da zaustavimo Termoelektranu u Obrenovcu, što znači da nemate svoj plasman, svoju robu da prodate ili prelivate na protočnim elektranama na Đerdapu, gde vam je najjeftinija energija. I onda se postavlja pitanje ekonomije", rekao je Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije za trgovinu u EPS-u.
Prvi vetropark za dve godine
Prvi vetroparkovi planirani su na području, Vršca, Inđije, Zrenjanina i Pačeva.
U Srpskom udruženju energije vetra kažu da su svi pred dobijanjem lokacijske dozvole i da očekuju da će Vlada uskoro doneti potrebne zakonske propise i regulisati uslove isporuke struje iz vetra.
Maja Turkovič Save iz Srpskog udruženja za energiju vetra kaže da dobijanje lokacijske dozvole predstavlja kritični trenutak kada mora da se obezbedi pravna sigurnost, jer su dalje investicije ogromne.
"Da bi se produžilo ka građanskoj dozvoli i krenula izgradnja, mora da postoji odgovarajući pravni okvir. Ako kažemo da će to postojati, mogla bih da kažem da ćemo za dve godine imati prvi veliki vetropark u Srbiji", rekla je Maja Turkovič.
Iz Vlade poručuju da je Srbija zaiteresovana za ulaganja u obnovljive izvore i Uredba o podsticajnim merama koje država daje važiće do 2012. godine.