Elektroprivreda Srbije planira ove godine da započne obnovu i izgradnju malih hidroelektrana, kako bi podigla proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije. Male hidroelektrane nalaziće se na lokacijama gde se snaga reka može najviše iskoristiti, a to je područe jugoistočne i jugozapadne Srbije. Projekat je podeljen na dva posla - prvi je obnova postojećih malih hidroelektrana jer su neke stare i čitav vek, a drugi je gradnja potpuno novih elektrana. Reč je o 23 male hidroelektrane. Dve trećine tih centrala će biti novoizgrađene, dok će ostala trećina obuhvatiti remont starih centrala. Kako bi postojeći kapacitet bio iskorišćen, prvo će biti podignute brane za vodosnabdevanje, a potom na njima, tamo gde ima prostora, izgrađene male hidroelektrane. Gradnju malih hidroelektrana sa 45 miliona evra kreditira Evropska banka za obnovu i razvoj. Za stručnjake su ti mali kapaciteti veoma značajni, jer služe da se premoste krizne energetske situacije i smanji uvoz struje.
U narednoj deceniji planira se povećanje količine energije dobijene iz obnovljivih izvora, sa 21 na 29 procenata ukupne proizvodnje. EPS, zato, ove godine počinje obnovu i gradnju 23 male hidroelektrane.
Elektroprivreda Srbije planira ove godine da započne obnovu i izgradnju malih hidroelektrana, kako bi podigla proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije. Male hidroelektrane nalaziće se na lokacijama gde se snaga reka može najviše iskoristiti, a to je područe jugoistočne i jugozapadne Srbije.
Projekat je podeljen na dva posla - prvi je obnova postojećih malih hidroelektrana jer su neke stare i čitav vek, a drugi je gradnja potpuno novih elektrana.
Dušan Živković iz EPS-a kaže da je reč o 23 male hidroelektrane. Dve trećine tih centrala će biti novoizgrađene, dok će ostala trećina obuhvatiti remont starih centrala.
Kako bi postojeći kapacitet bio iskorišćen, prvo će biti podignute brane za vodosnabdevanje, a potom na njima, tamo gde ima prostora, izgrađene male hidroelektrane, ističe Živković.
Gradnju malih hidroelektrana sa 45 miliona evra kreditira Evropska banka za obnovu i razvoj. Za stručnjake su ti mali kapaciteti veoma značajni, jer služe da se premoste krizne energetske situacije i smanji uvoz struje. U naredne tri godine, kažu, računa se na te poslove.
Jelica Putniković iz Balkan magazina naglašava da su ti projekti posebno značajni zbog toga što će na njima biti angažovane domaće firme i radna snaga.
"Uposliće se deo privrede Srbije koja zaista oseća ovu ekonomsku krizu. Za pohvalu je što EPS neće agažovati strane kopanije", navodi Putnikovićeva.
Živković dodaje da EPS trenutno radi na dokumentaciji koja je potrebna da se sagledaju potrebe za revitalizaciju postojećih objekata, i da će tom dokumentacijom biti stvoren uslov za raspisivanje tendera.
Uporedo se radi i na velikim projektima. EPS sa Nemcima priprema gradnju hidroelektrana na Moravi, sa Italijanima na Ibru, ali i Drini gde je uključena i Republika Srpska.
Uprkos činjenici da poslove usporava kriza, u EPS-u se nadaju da će naći investitore i za hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica, jer su to kažu projekti od regionalnog značaja.