Ulaganja u energiju vetra u Srbiji vredna milijardu evra neće biti moguća ako ne dođe do izmena u predloženom Nacrtu zakona o energetici. Članice SEWEA imaju potencijal da u naredne četiri godine u Srbiji izgrade vetroparkove instalisane snage 1.000 megavata i na taj način ulože oko milijardu evra, ali to investiranje u potpunosti može biti zaustavljeno, ako se ne izmene pojedine odredbe nacrta zakona o energetici koje se odnose na obnovljive izvore energije. Udruženje SEWEA će zbog toga Ministarstvu rudarstva i energetike podneti niz zahteva za izmene nacrta tog zakona, koji je u javnoj raspravi do 10. februara ove godine. Te vredne investicije pokrenule su domaću privredu i doprinele otvaranju novih radnih mesta u Srbiji.
Ulaganja u energiju vetra u Srbiji vredna milijardu evra neće biti moguća ako ne dođe do izmena u predloženom Nacrtu zakona o energetici, rečeno je danas na konferenciji za novinare Srpskog udruženja za energiju vetra - SEWEA (Serbian Wind Energy Association).
Članice SEWEA imaju potencijal da u naredne četiri godine u Srbiji izgrade vetroparkove instalisane snage 1.000 megavata i na taj način ulože oko milijardu evra, ali to investiranje u potpunosti može biti zaustavljeno, ako se ne izmene pojedine odredbe nacrta zakona o energetici koje se odnose na obnovljive izvore energije, saopštili su članovi tog udruženja.
Udruženje SEWEA će zbog toga Ministarstvu rudarstva i energetike podneti niz zahteva za izmene nacrta tog zakona, koji je u javnoj raspravi do 10. februara ove godine.
Podzakonska akta nedovoljna garancija
Istakavši da bi te vredne investicije pokrenule domaću privredu i doprinele otvaranju novih radnih mesta u Srbiji, predstavnica SEWEA Maja Turković je rekla da se primedbe tog udruženja odnose na to što je većina odredbi koje se tiču obnovljivih izvora energije regulisana podzakonskim aktima, što stvara nesigurnu klimu za investitore.
Ona je istakla da se to udruženje zalaže za izmenu postojećeg modela ugovora o kupovini električne energije, koji je neprihvatljiv za investitore, jer se potpisuje tek po završetku izgradnje elektrane i dodala da se oni zalažu za potpisivanje tog ugovora sa EPS-om odmah po pribavljanju lokacijske dozvole, jer u suprotnom ni jedna banka neće hteti da finansira te projekte.
Primedbe tog udruženje su i to što se po isteku perioda plaćanja "fid in" tarife, investitoru ne garantuje otkup celokupne struje proizvedene iz energije vetra, pa se oni zalažu da im bude garantovan otkup struje po tržišnoj ceni do kraja eksploatacionog veka elektrane, rekla je Turković.
Nejasni tehnički uslovi za priključivanje na električnu mrežu
Ona je navela da je jedan od nedostatka novog nacrta zakona i to što ne postoje jasni tehnički zahtevi i procedure potrebne za povezivanje vetroparkova na električnu mrežu i što bi trebalo da se ugovor o priključenju na mrežu potpisuje po dobijanju lokacijske dozvole, umesto kao što je predviđeno po dobijanju građevinaske dozvole.
Turković je navela da će to udruženje predložiti i povećanje ograničenja kapaciteta energije vetra, koji mogu biti obuhvaćeni podsticajnim "fid-in" tarifama sa trenutnih 450 megavata na 1.000 megavata.
Ona je istakla da bi potencijalne lokacije za izgradnju vetrogeneratora u Srbiji mogle biti u Inđiji, Vršcu, Alibunaru, Kovinu, Kuli, Plandištu i dodala da Srbija ima dobar potencijal energije vetra, koji je druge i treće klase.
Vetar u Srbiji je konstantan i nije mnogo jak, pa je zbog toga povoljan za elektromrežu koja sa lakoćom može da preuzme struju dobijenu na taj način, zaključila je Turković.