Energetika - Srbija

Za izdavanje "energetskih pasoša" potrebni stručnjaci

Izdavanjem "energetskih pasoša", bez kojih nijedna nova zgrada od 1. januara neće moći da dobije upotrebnu dozvolu, uštede će biti ogromne, rekli su danas Tanjugu predstavnici asocijacija domaće privrede, eksperti i izvođači, napominjući da za taj posao na vreme treba obezbediti dovoljan broj stručnjaka.

Sekretar Udruženja za građevinsku industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Goran Rodić je rekao da bi "uštede u energetici mogle da se mere u milijardama, ukoliko se izolacija na stambenim objektima poboljša bar za 15 odsto".

On je naveo da će po strateškom programu o smanjenju potrošnje energije, koji su razvili Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i vladina Agencija za energetsku efikasnost, svaki objekat morati da zadovolji propisane koeficijente i da će se u izgradnji koristiti atestirani i prirodni izolacioni materijali.

Mnogo objekata

"Mnogo objekata u Srbiji ne zadovoljava termičke uslove tako da se građani često žale da im je slabo grejanje, ali tamo gde je izolacija korektno napravljena, temperature u stanovima su više od dva do pet stepeni, što znatno smanjuje račune", kazao je Rodić.

Najveći problem je, prema rečima direktora konsultantske kuće "Yu Build" Zorana Đorđevića, što trenutno "ne postoji ozbiljno edukovana ekipa, koja može da proveri oko 1.000 zgrada godišnje, verifikuje i potpiše da su energetski efikasne".

Đorđević je istakao da je izdavanje "energetskih pasoša" dobar put u razvoju srpskog građevinarstva, ali da je neophodno uspostaviti sistem stručnjaka, koji će taj posao raditi jedinstveno i efikasno.

Sertifikat o energetskoj efikasnosti odnosi se i na postojeće zgrade, koje su, prema rečima predsednika Inženjerske komore Srbije Dragoslava Šumarca, najveći potrošači energije u sektoru zgradarstva.

"Rekonstrukciju postojećih zgrada moraće delom da finansira država, ili pojedine banke, odobravanjem povoljnih kredita, ali će u poboljšanju izolacije morati da učestvuju i građani postavljanjem izolacionih prozora, ili termostatskih ventila", kazao je Šumarac.

On je naglasio da su ulaganja građana u fasadu, izolaciju i prozore mala u odnosu na uštedu energije i napomenuo da će se grejanje tada plaćati po potrošnji, a ne po kvadratnom metru.

Prosek potrošnje

Šumarac je naveo da je prosek potrošnje energije za grejanje u Srbiji trenutno od oko 120 do 150 kilovat časova po metru kvadratnom, a da se uvođenjem pravilnika o energetskoj efikasnosti u prvih godinu dana očekuju uštede od 20 do 30 odsto.

On je kazao da će sertifikate o energetskoj efikasnosti dodeljivati resorno ministarstvo tako što će po pravilniku odrediti firme ovlašćene za sertifikaciju, dok će u Inženjerskoj komori biti uvedena licenca za energetsku efikasnost.

Zamenik predsednika odbora za građevinu u Privrednoj komori Beograda i generalni direktor građevinske firme "Napred" Dobroslav Bojović je rekao da bi na postojećim zgradama najpre trebalo ugraditi uređaje za merenje potrošnje energije, da bi se videlo koji su objekti loše građeni.

Bojović je kazao da bi najpoštenije bilo da se kod postojećih stambenih objekata trošak za ulaganje u savremene izolacione materijale "podele isporučioci i korisnici energije".

Evropska Unija od 2002. godine propisuje uštedu energije u zgradarstvu, što strogo primenjuju zemlje članice.