Energetika - Srbija

Za našu zemlju su najbolje termoelektrane na lignit sve dok ima svog uglja

Energetski resursi nalaze se u samom centru tog globalnog geopolitičkog sukoba, koji je već dramatično uticao na energetiku celog sveta, a posebno Evrope. Da li je dosadašnje korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) u svetu potvrdilo ili demantovalo tezu da se razvoj energetike ne može obezbediti bez gasa i hoće li energija i fosilna goriva nastaviti da dominiraju?

Slobodan Ružić, doktor elektrotehničkih nauka, u razgovoru za „Politiku” kaže da je ubeđen da će se duboke promene u dosadašnjoj strategiji obezbeđenja energetske bezbednosti, koje su jasno vidljive u SAD, preneti i na evropske zemlje, a time i na Srbiju. 

– Energetska kriza koja već tri godine potresa zemlje EU dovešće do masovnog otrežnjenja u pogledu društvenih prioriteta i stvarnih efekata slobodnog tržišta energijom. Pravila o radu tržišta prirodnog gasa i električne energije u EU doživeće bitne promene, a ideološke floskule u vezi sa klimatskim promenama i posledični veoma štetni pritisci u vezi sa korišćenjem fosilnih goriva znatno će oslabiti. Da se razumemo, ne očekujem da će borba protiv klimatskih promena potpuno prestati niti bih to voleo, ali očekujem da će doći do promene postojeće, ideološki nametnute, paradigme razvoja energetike jer će i najširoj javnosti, a ne samo geopolitičkim stratezima iz senke, postati jasno da je razvoj energetike pitanje opstanka svake zemlje. Zbog toga će se države mnogo više orijentisati na racionalno korišćenje sopstvenih fosilnih goriva uključujući i ugalj, dok će nuklearna energetika doživeti veliki uspon. Povećanje energetske efikasnosti i korišćenje OIE ostaće, kao što i treba da budu, prioritet – objašnjava naš sagovornik. 

On kaže da pitanje o tome da li vetar i sunce mogu da zamene fosilna goriva nije bila hipoteza o kojoj se slobodno raspravljalo u naučnim i stručnim krugovima da bi se došlo do ispravnog zaključka. To je bila politička odluka, koju je ogroman broj pametnih i veoma obrazovanih ljudi u svetu i kod nas, privučen mogućnošću lakog sticanja stručnih kvalifikacija, zauzimanja uglednih naučnoistraživačkih pozicija i ostvarivanja materijalnog blagostanja, potpuno nekritički pokušao da dokaže i opravda. Međutim, energetske potrebe, prirodni zakoni i tehnološka ograničenja jači su od političkih odluka. 

– Zato je Kina, koja je najveći svetski proizvođač električne energije iz OIE, samo prošle godine započela izgradnju 94.500 megavata TE na ugalj. Drugim rečima, solarne i vetro elektrane moraju se kombinovati sa baznim elektranama i reverzibilnim elektranama da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja stanovništva i privrede električnom energijom. Bazne elektrane mogu biti TE na ugalj, gasne TE ili hidrocentrale – ističe. 

Na pitanje koje su bazne elektrane najbolje za svaku zemlju, kaže da zavisi od njenih rudnih bogatstava i realnog geopolitičkog uticaja i dodaje da su za Srbiju najbolje TE na lignit sve dok imamo dovoljno svog uglja. 

Kada je reč o sve većem broju kupaca-proizvođača električne energije i tome da li njihovo priključivanje može da izazove probleme u funkcionisanju elektroenergetskog sistema, kaže da, prema zvaničnom registru, u Srbiji postoji 4.402 kupca-proizvođača, od čega su 3.174 domaćinstva, četiri stambene zajednice i 1.224 ostala pravna lica. Ukupna instalisana snaga svih elektrana kupaca-proizvođača iznosi oko 85 megavata. 

– Veoma je dobro što je propisima omogućeno pojavljivanje kupaca-proizvođača u našem elektroenergetskom sektoru i što su brojni potrošači pronašli svoj interes da izgrade svoje elektrane i steknu taj status. Oni time pomažu sebi, ali takođe doprinose rešavanju razvojnih energetskih problema cele zemlje. Osim toga, priključivanje kupaca-proizvođača doprinosi rasterećenju postojećih kapaciteta distributivne mreže i smanjenju gubitaka. Istina, teoretski posmatrano, pojava velikog broja kupaca-proizvođača na istom niskonaponskom izvodu distributivne mreže mogla bi dovesti do preopterećenja u mesecima kada je proizvodnja solarnih elektrana domaćinstava mnogo veća nego njihova potrošnja. Međutim, mi smo čitavu svetlosnu godinu udaljeni od pojave takvog problema jer je ukupan broj kupaca-proizvođača u domaćinstvima manji od jednog promila ukupnog broja potrošača u toj kategoriji potrošnje – objašnjava Ružić. 

Dakle, naglašava, kupci-proizvođači su veoma dobrodošli, a i postojeća zakonska regulativa je u tom pogledu prilično dobra. 

Na konstataciju da je vrlo malo kupaca-proizvođača u stambenim zajednicama kaže da, nažalost, status kupca-proizvođača nije za njih dovoljno atraktivan jer im ne smanjuje troškove pristupa sistemu, a zahteva saglasnost stanara koji mogu imati vrlo različite finansijske mogućnosti i različite interese. Zbog toga krovovi na višestambenim zgradama ostaju neiskorišćeni. 

– Sličan je slučaj i sa krovovima raznih javnih zgrada, kao što su škole, bolnice, vrtići i fiskulturne sale. Prema istraživanju koje smo izvršili krajem prošle godine za potrebe EPS-a, na krovovima ovih objekata moglo bi se izgraditi oko 1.100 megavata solarnih elektrana.

To predstavlja oko polovine ukupnog kapaciteta solarnih elektrana koje su EPS-u potrebne. Sa druge strane, to je kapacitet koji je višestruko veći od potreba tih zgrada za električnom energijom, što znači da bi primena koncepta kupca-proizvođača na ovim zgradama vodila ka veoma malom iskorišćenju raspoložive površine krovova. Naš zaključak i predlog poslovodstvu EPS-a i nadležnim državnim organima jeste da ovo preduzeće u svoju razvojnu strategiju unese koncept iznajmljivanja krovova pogodnih javnih i višestambenih zgrada i izgradnju solarnih elektrana koje bi bile u vlasništvu EPS-a – ističe on. 

Od toga bi, naglašava, koristi imale i te institucije, odnosno stambene zajednice, jer bi ostvarivale prihod od iznajmljivanja krovova, i EPS, koji bi obezbedio lokacije za svoje razvojne potrebe, kao i šira društvena zajednica zbog smanjenja korišćenja plodnog zemljišta za izgradnju solarnih elektrana.

Sistem podsticaja je pohvala ludosti

Da li Srbija treba da zadrži aukcije kao sistem podsticaja za izgradnju solarnih i vetro elektrana u privatnom vlasništvu? I, uopšte, da li i dalje treba da postoji sistem podsticaja? 

Aukcije kao sistem podsticaja su smišljene da bi se ojačala institucija organizovanog tržišta, odnosno berze električne energije. Taj sistem je prava pohvala ludosti jer stavlja državu u poziciju da dugoročno garantuje cenu velikim privatnim proizvođačima koji proizvedenu energiju uopšte ne isporučuju državnom preduzeću nego je prodaju trgovcima na berzi. Istina, nadležno ministarstvo je prošle godine uvelo jedan dodatni kriterijum za izbor pobednika aukcije, a to je deo energije koji će biti obavezno isporučen garantovanom snabdevaču. To jeste korisna novina koja nije postojala na prethodnoj aukciji, ali sve je to u suštini samo „šminkanje Kvazimoda”. 

Sistem aukcija je pogrešno osmišljen, administrativno je komplikovan, potpuno sprečava privatnu inicijativu malih proizvođača, a za državu je beskoristan i zato ga treba ukinuti. 

Generalno, sa porastom cena energije sistem podsticaja za velike proizvođače postao je potpuno nepotreban. Nezavisnim proizvođačima treba ostaviti mogućnost da ulažu privatni kapital i grade svoje elektrane, pod uslovom da sami brinu o prodaji svoje električne energije i obavezama balansiranja.