Energetika - Srbija

Zakon ukočio vetrenjače

U Srbiji bi za dve godine mogao da bude izgrađen prvi vetropark. „Naša zemlja još uvek nema nijedan megavat struje dobijen iz vetra”, kaže Maja Turković, predsednica Srpske asocijacije za energiju vetra, dodajući da je najveći problem za realizaciju to što postojeća zakonska regulativa usporava izgradnju vetroparkova u Srbiji.

Planirano je da prve vetrenjače, ukupne snage od oko 400 megavata, budu sagrađene u Inđiji, Kovinu, Plandištu i Vršcu. Investitori najavljuju da će u njih biti uloženo oko 700 miliona evra. Da bi, međutim, dodaje Turkovićeva, Srbija (jedna od tri države u Evropi koja nema nijedan vetrogenerator na mreži) počela da proizvodi struju iz vetra neophodno je da novi zakon o energetici reši pitanje ugovora o otkupu električne energije sa EPS-om, odnosno da se investitorima pruže garancije da će moći da ostvare pravo na povlašćenu (fid-in tarifu) u trenutku kada se obezbeđuje finansiranje projekata, a ne u času kada se izgradi vetropark.

Kako stvari sada stoje, samo investitorima koji prvi investiraju u izgradnju vetroparkova ukupne instalisane snage od 450 megavata garantuje se da će svu proizvedenu električnu energiju u prvih 12 godina moći da plasiraju po povlašćenoj ceni od 9,5 evrocenti za kilovat-čas. Samo od njih će EPS biti dužan da otkupi svu proizvedenu struju po zagarantovanoj ceni, što za ostale ne važi.

Investitori pojašnjavaju da je po sada važećoj regulativi predviđeno da se taj ugovor potpisuje tek nakon izgradnje vetrogeneratora, što njima otežava dobijanje kredita kod banaka. Jer i banka traži garanciju da će joj se pozajmljeno vratiti ugovorenom isporukom energije.

Investitori u vetroparkove predlažu i izmene podsticajnih mera, odnosno, da subvencionisana tarifa od 9,5 centi po kilovat-času električne energije treba da se indeksira sa stopom inflacije u evrozoni. Traže, uz to, i da se poveća ograničenje kapaciteta, koje mreža može da primi, sa postojećih 450 megavata na realnu vrednost.

Investitori okupljeni u Srpsku asocijaciju tvrde da je vetar dobar resurs za proizvodnju struje u Srbiji, jer bi se na ovaj način godišnje proizvelo oko 2,5 milijardi kilovat-časova, što je oko 10 odsto sadašnje proizvodnje, te da su oni spremni da ulože oko 1,5 milijardi evra za izgradnju vetrogeneratora u Srbiji ukupne instalisane snage od 1.000 megavata.

Za izgradnju jednog vetroparka od 100 megavata treba godinu do godinu i po dana, ako su dobri uslovi, a od momenta kada počne proizvodnja struje, investicija se otplaćuje u narednih 12 godina – kroz povlašćene cene (fid-in tarife).

Istovremeno, dok investitori u Srbiji muku muče s zakonom, meštani Bruka na oko 50 kilometara daleko od Beča, koje je ovih dana obišla grupa novinara iz Srbije, planiraju da samodoprinosima otpočnu gradnju već drugog velikog vetroparka. Za razliku od Srbije, Austrija je rangirana kao 17. najveći svetski proizvođač energije iz vetra, što je u velikoj meri smanjilo austrijske potrebe za uvozom energenata iz drugih zemlja

Gotfrid Pšil, jedan od investitora u Enerdži park u Bruku, kaže da je prvi vetropark samodoprinosima građana napravljen 2000. godine, i to pošto je ovo mesto postalo deo klimatske zajednice. Pet vetroturbina u ovom vetroparku proizvede godišnje više struje nego što građani Bruka potroše. Ukupna snaga ovih pet vetrenjača je oko devet megavata.

Upitan da li su prilikom gradnje prvog vetroparka imali bilo kakvu garanciju države da će im se struja otkupljivati po povlašćenim cenama, Pšil kaže da su išli na sopstveni rizik, odnosno da su u času gradnje postojale fi-din tarife na tri godine, da bi se vremenom ove povlastice produžile na 10 godina, te da im se taj rizik isplatio.

Iako nije želeo da govori o profitu, mada potvrđuje da ga ima, Pšil ističe da početkom naredne godine građani Bruka ulaze u novu investiciju – gradnju još jednog vetroparka, budući da su Bruk 2009. godine prodali kompaniji „Verbund”.

Trenutna cena kilovat-sata struje dobijena iz vetra u Bruku je oko 9,7 evrocenti, ali se pregovara o pojevtinjenju – na 9,3 evrocenta. Istovremeno građani kilovat struje plaćaju od 12 do 17 evrocenti, u zavisnosti od koga električnu energiju kupuju. Specifičnost parka je i turistički potencijal, jer na jednoj od vetrenjača postoji vidikovac koji godišnje poseti i do 2.500 turista.