Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović potpisala je danas izmene Posebnog sporazuma za Projekat obnovljive energije Kostolac–Vetropark, između Republike Srbije, Nemačke razvojne banke KfW i Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije”.
Đedović Handanović je u Pres sali Vlade Srbije istakla da je ovim sporazumom zaokruženo finansiranje projekta izgradnje vetroparka „Kostolac”, koji se finansira iz kredita nemačke KfW banke, Evropske unije bespovratnim sredstvima od 30 miliona evra i sredstvima EPS-a.
Ona je istakla da to predstavlja važan korak u realizaciji projekta izgradnje ove prve vetroelektrane EPS-a, kapaciteta 66 MW, zaokruživanjem finansijske konstrukcije u vrednosti od 144 miliona evra.
Proizvodnja ove elektrane, odnosno njenih 20 vetroturbina, biće dovoljna da zelenom energijom snabdeva oko 30.000 domaćinstava, ukazala je ministarka i objasnila da će se vetropark nalaziti na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrana i kopova Kostolac.
Đedović Handanović je, podsećajući na to da će za nekoliko meseci biti završena izgradnja TE Kostolac B3, naglasila da je sledeći važan korak ulaganje u obnovljive izvore energije (OIE), a to su energija vetra i solarna energija.
Prema njenim rečima, očekuje se da vetropark „Kostolac” bude priključen na mrežu i počne da isporučuje zelenu energiju za naše građane u prvoj polovini 2025. godine.
U istom periodu, kako je dodala, trebalo bi da bude završena i EPS-ova solarna elektrana „Petka”, snage 9,75 MW. Sve tri nove elektrane u Kostolcu – TE Kostolac B3, vetropark „Kostolac” i „Petka” deo su velikih ulaganja u energetski sistem koje planiramo u narednim godinama, a biće završene u periodu pre EKSPO 2027.
Ona je podsetila na to da je na javnom pozivu u oktobru 2023. godine izabran i strateški partner za 1 GW samobalansirajućih solarnih elektrana, u kombinaciji sa baterijama, koji će realizovati konzorcijum predvođen južnokorejskom kompanijom „Huyndai Engineering”, a koji će po završetku biti u vlasništvu EPS-a, odnosno države.
Ministarka je napomenula da je kod novih investicija u OIE posebno važno da imamo mogućnost da se proizvedena energija koristi, pre svega, za domaće tržište.
Time će više zelene energije u našem energetskom sistemu značiti ne samo zdraviju životnu sredinu, nego i veću energetsku sigurnost i nezavisnost Srbije, što je naš strateški cilj, ponovila je Đedović Handanović.
Ona je naglasila da su EU i Nemačka ključni partneri Srbije u energetskoj tranziciji, navodeći da smo sa Nemačkom uspostavili klimatsko partnerstvo u cilju podrške našoj zemlji u sprovođenju Zelene agende EU.
Sa Nemačkom uspešno sarađujemo pre svega u sektoru daljinskog grejanja, na uvođenju OIE i razvoju prenosne mreže, precizirala je ministarka i dodala da je ta zemlja od 2000. godine uložila 1,5 milijardi evra u energetski sektor.
Prema njenim rečima, uz finansijsku podršku EU realizujemo neke od najvažnijih projekata u energetskom sektoru, kao što su gasna interkonekcija sa Bugarskom i Transbalkanski koridor.
Posebno smo zahvalni na bespovratnoj pomoć od 165 miliona evra koju smo dobili prošle godine, pre svega za pomoć energetski ugroženim kupcima i ulaganja u distributivnu mrežu, prenela je Đedović Handanović.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ocenila je da izgradnja vetroparka „Kostolac” predstavlja potvrdu partnerstva Srbije, Evropske unije i SR Nemačke u procesu energetske diverzifikacije i zelene energetske tranzicije.
Prema njenim rečima, približno 30.000 domaćinstava imaće direktnu korist od ovog vetroparka ne samo zbog proizvodnje električne energije, već i zaštite životne sredine i smanjenja korišćenja fosilnih goriva.
Takođe, projekat će imati uticaj na nova zapošljavanja u Kostolcu i okolini, a i na to da bi se struja iz OIE više koristila, objasnila je ministarka i dodala da Srbija ima dobre projekte koji nam pomažu da se nametnemo kako bismo dobili značajna sredstva i grantove od EU.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da Unija pruža snažnu podršku Srbiji u procesu energetske tranzicije.
Žiofre je predočio da ovaj projekat nije samo dokaz posvećenosti Srbije zelenoj energiji, već i kamen temeljac evropskog zelenog dogovora i pravedne tranzicije, koji promoviše privredni razvoj dok čuva našu planetu i građane.
Vetropark „Kostolac” predstavlja zajednički poduhvat udaljavanja od uglja. On simbolizuje našu posvećenost smanjenju oslanjanja na fosilna goriva, dekarbonizaciji naših privreda i prihvatanju obnovljivih izvora energije, ukazao je on.
Ovaj projekat je, kako je naglasio, samo jedan element šire podrške Srbiji u energetskom sektoru, koja iznosi preko 500 miliona evra.
Plaćali smo račune za struju ugroženim domaćinstvima i preduzećima, modernizujemo energetski sistem bolnice VMA i gradimo novi energetski auto-put koji donosi zeleniju i sigurniju energiju u Srbiju – Transbalkanski elektrokoridor. Stoga je EU najvažniji partner Srbije u oblasti energetike, poručio je Žiofre.
Ambasadorka SR Nemačke u Beogradu Anke Konrad rekla je da je ta zemlja pouzdan partner u oblasti energetske tranzicije, te da je kroz regionalno klimatsko partnerstvo dosledno fokusirana na podršku razvoju zelene energije u Srbiji, kao i na energetsko povezivanje u Evropi.
Intenzivno ulažemo u energetsku rehabilitaciju objekata u javnom sektoru, poput VMA, ili u Transbalkanski koridor, kojim se neće samo povezati Zapadni Balkan sa EU, već i povećati kapacitet mreže, navela je ona i dodala da pored toga ulažu i u dekarbonizaciju toplana, kroz korišćenje biomase ili solarne energije.
Pored infrastrukturnih projekata, u saradnji sa EBRD-om obezbeđujemo zajam EPS-u i kreditne linije za komercijalne banke namenjene malim i srednjim ekološkim preduzećima, kao i zelenim investicijama, navela je Konrad.
Ona je naglasila da vetropark u Kostolcu predstavlja prekretnicu jer će povećati udeo OIE u proizvodnji energije u Srbiji, a njegova godišnja proizvodnja od 187 gigavat-časova zameniće oko 95.000 tona uglja, koji bi bio potreban za proizvodnju iste količine električne energije.
Projekat izgradnje vetroparka „Kostolac” finansira se kreditom banke KfW u iznosu od 80 miliona evra i grantom od 1,8 miliona evra, kao i grantom od 30 miliona evra od strane Evropske unije preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), dok 32,2 miliona evra obezbeđuje EPS.