Industrija - Srbija

170 godina od početka industrijalizacije Srbije

Za ovih 170 godina državno uređenje naše zemlje se menjalo ali jedno je ostalo isto, stožer industrijalizacije i pogon odbrambenih snaga bila je upravo fabrika u Kragujevcu.

Sredinom XIX veka Srbija je napravila preokret i od jedne agrarne zemlje krenula je putem industrijalizacije. 1853. godine započeta je serijska proizvodnja topovskih cevi u Kragujevcu čime je otpočela i izgradnja jedinstvenog fabričkog kompleksa na Balkanu, specifičnog i po arhitekturi i po veličini.

"Ovo jeste bila prva vojna fabrika na ovim prostorima zato je i jasno zašto je ovde upaljeno prvo električno osvetljenje 1884. godine kada je uvezena dinamo mašina, baš zbog ratova i bilo je potrebno da se tada radi u sve tri smene. Svi ti fabrički pogoni imaju zasebnu industrijsku arhitekturu koju čine i industrijski bulevari, ulice, organizovana tako kao neki mali grad, po uzoru na velike fabrike koje su se u to vreme pravile u Francuskoj, Belgiji, Engleskoj", objašnjava kustoskinja muzeja "Stara livnica" Marija Milošević.

Kroz 170 godina istorije fabrika je odolevala izazovima, promenama i razaranjima.

Danas je savremena proizvodnja odbrambene industrije usmerena ka potrebama vojske i policije, uz izvozni potencijal.

Generalni direktor "Zastava oružja" Saša Milošević napominje da preduzeće ima potpisane ugovore u vrednosti između 50 i 55 miliona dolara i obećava da će biti realizovani.

"Osim Srbije, to su tržišta u Africi, tržišta na Bliskom istoku, evropska tržišta su interesantna za lovačko sportski program, a imamo i ugovore sa našim predstavnikom u Americi i on je planiran na nekih dvadesetak miliona dolara", tvrdi Milošević.

"Ova fabrika ima zadatak da, što se tiče streljačkog naoružanja, a i što se tiče topovskog, konkretno automatskih topova, nastavi da se dalje razvija i opremi vojsku Srbije sa onim što je njoj potrebno. Namera je da se kalibri koji se prave u ovoj fabrici povećaju", navodi pomoćnik ministra za materijalne resurse Nenad Miloradović.

Čitav fabrički kompleks, danas poznatiji kao Knežev arsenal, sa zgradama iz XIX i XX veka, proglašen je za kulturnu baštinu svetskog značaja, a širenjem pogona dolazili su i učeni ljudi iz inostranstva donoseći tekovine savremenog društva.