Industrija - Srbija

Berze čitavog sveta vape za onim što skoro svi ljudi u Srbiji imaju na tavanu

Sakupljači sekundarnih sirovina taj metal kasnije prodaju specijalizovanim otpadima koji skladište, sortiraju, seku i prodaju tako pripremljen metal železarama za dalju preradu ili ih izvoze kao neopasan otpad. U svakom kraju postoje takve specijalizovane vrste “otpada”, a koje u zavisnosti od stanja na berzi, nekada mogu dobro da zarade na sakupljanju i reciklaži metalnog otpada. Reciklirani metal se nalazi u većini metalnih konstrukcija u građevini, automobilima, brodovima, mostovima i prugama.

Tokom 2020. godine u sektoru ekonomskih delatnosti stvoreno je 69,6 miliona tona otpada, a recikirano 2.086.325 tona. Od te količine reciklirano je oko 850.000 tona opasnog i neopasnog metala, prema Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine iz te godine. Doduše, reč je o procenama jer ne postoje precizni podaci, pa stručnjaci smatraju da je količina nastalog otpada od metala nekoliko puta veća i završava na deponijama. Metali su ograničeni resurs u svetu i mogu se reciklirati i opet koristiti bezbroj puta, što je praksa u svetu. Za tim svetom i u ovoj oblasti mi nazadujemo što zabrinjava, posebno u vreme velike energetske krize jer reciklažom metala štedi se velika količina energenata. Prema istraživanjima, kada se aluminijum reciklira, koristi se 95 odsto manje energije, za reciklažu gvožđa i čelika 74 odsto, a bakra 85 odsto manje energije.

Za reciklažu metala se u Srbiji znalo još pre nove ere. To pokazuju i arheološka istraživanja u Vinči koja su pokazala da je Vinčanska kultura prva započela topljenje metala u svetu. Izgleda da se na to zaboravilo pa smo sa prvog mesta iz 5300 do 4600 godine pre nove ere, sada došli na začelje Evrope iako i dan-danas verovatno cirkulišu molekuli prvi put pretopljeni u Vinči.

Na to je podsetio i izvršni menadžer arheološkog nalazišta Vinča Belo Brdo dr Miroslav Kočić, koji je napomenuo da je u Vinči posejano i seme industrijske revolucije – prvo topljenje metala u svetu.

-Ovladavanje metalurgijom i pretvaranje stene u metal i upotrebne predmete pokrenulo je procese koji su zauvek izmenili svet. Naša je obaveza da ovaj lokalitet promovišemo, kao i način života Vinčanaca i njihove brojne inovacije, koje mogu da nam posluže kao inspiracija-naveo je Kočić.

Kada će se stanje u ovoj oblasti u Srbiji promeniti zavisi od tržišta, ali i svesti građana o značaju skupljanja i recikliranja metalnog otpada. Činjenica je da ne postoji dovoljna svest da se “kućno rudarenje” isplati jer se među starim proizvodima koje držimo po prašnjavim ćoškovima nalaze i dragoceni metali i minerali. Tu svest imaju Japanci koji recikliraju danas 90 odsto otpada.Zato im nije bilo strano da između aprila 2017. i marta 2019. godine, prikupe metal iz šest miliona mobilnih telefona i skoro 72 miliona tona otpadne elektronike i iz tih uređaje izvuku i naprave oko 5.000 zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja za Olimpijske igre.

Dakle, širom sveta u našim domovima se kriju milioni, ako ne i milijarde, starih mobilnih telefona, drevnih stereo uređaja, metalnih predmeta. Svaki od njih sadrži bakar, srebro pa čak i zlato, uz širok dijapazon drugih vrednih retkih zemljanih elemenata.

Svega toga ima i u srpskim domovim, ali je pitanje da li znamo da i taj metalni otpad ima vrednost. U trgovini otpadnim metalom najveću ulogu ima stanje na berzi, pa su tako u skladu sa njom najtraženiji i najskuplji obojeni metali: bakar, prohrom, mesing. Ovakvi metali mogu se naći najčešće u delovima za kupatilo i u kablovima.

Na toj listi je i čelik, koji se takođe može beskonačno pretvarati u nove proizvode, a da ne izgubi na kvalitetu. Najčešće se od recikliranog čelika izrađuje armatura, žice, ekseri i razni metalni profili. Skupljanje ovih, ali i drugih metala, postaje sve unosniji biznis, pa se sve veći broj ljudi bavi i ovim poslom. Primera radi, kilogram bakra kao sekundarne sirovine plaća se od 600 do 700 dinara po kilogramu, aluminijuma od 100 do 150, mesinga oko 300 dinara. Ipak, i tu ima zloupotreba, jer se dešava da se ovi metali ponekad i kradu i da kao takvi završavaju kod reciklera. Ovo tim pre što reciklirani metali postaju, u ovim vremenima energetske krize, sve traženiji jer su jeftiniji i nisu štetni za životnu sredinu.

O značaju recikliranja govori i podatak da recikliranjem jednog kilograma aluminijumskih limenki može da se sačuva 8 kilograma boksita (rude iz koje se dobija), 4 kilograma hemijskih produkata i 14 kilovata struje. U poređenju sa proizvodnjom od primarnog aluminijuma iz boksita, putem reciklaže moguće je uštedeti 95 odsto potrebne energije, smanjiti emisije ugljen-dioksida (gasa sa efektom staklene bašte) za 95 odsto i 97 odsto vode. Slični su podaci i kod reciklirane čelične ambalaže gde svaka tona umanji količinu čvrstog otpada za 1,28 tona, i uštedi 40 odsto vode i 85 odsto energije koji su potrebni za proizvodnju nove čelične ambalaže. Reciklaža čeličnih limenki umanjuje i izduvne gasove za 86 odsto i zagađenje voda za 7 posto.