Industrija - Srbija

Bez autentičnog dizajna i originalnih programa

U poslednjih desetak godina, što zbog posledica krize iz 90-ih ili usled neuspele privatizacije, sa tržišta su potpuno nestali nekada veliki proizvođači nameštaja iz Ivanjice, Subotice, Požege ili Valjeva. Broj zaposlenih u grani sada dostiže tek 16.700, što je gotovo prepolovljen broj u odnosu na 2000. godinu.

Taj tržišni prostor postepeno popunjavaju mala i srednja preduzeća i kućne radionice, tako da je u grupi proizvođača nameštaja koja sada broji 1006 firmi, 90 odsto iz MSP sektora. Od velikih sistema, koja čine tek oko jednog procenta firmi, osim „preteklog“ Simpa, tu je još samo nekoliko fabrika, poput Forma ideale ili Kike.

Zahvaljujući ugovorima velikih firmi, čitava grana beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom, koji kontinuirano raste, pa je 2008. iznosio 77 miliona dolara, a u 2010. godini 124 miliona. Malih proizvođača, međutim, u kategoriji izvoznika gotovo da i nema, a jedan od razloga je ne samo ograničen kontigent koji bi mogao da se izveze, nego i nedostatak originalnih proizvodnih programa i autentičnog dizajna.

Većina malih fabrika nastala je u kriznim godinama, kada domaći kupac i srednja klasa, zbog niske kupovne moći, nisu bili ciljna grupa. Male radionice nastajale su uglavnom da bi zadovoljile potrebe naših gastarbajtera, i pri tom su najčešće kopirale detalje masivnog nameštaja, a manje gradile sopstvene kreativne programe. Ono što može da bude dobar deo procesa, jeste činjenica da se većina proizvođača specijalizovala za određene linije kuhinjskog nameštaja, dečjih ili dnevnih soba, pa bi njihovo udruživanje u klastere moglo da uveća izvozni potencijal. Ali, taj put je još uvek popločan trnjem, jer država nikako da napravi ambijent koji pogoduje i malim fabrikama.

Naime, proizvodnju nameštaja opterećuje dominacija crnog tržišta, jer se mnoge potrebe podmiruju iz podrumskih radionica, a to legalnim firmama, koje uredno plaćaju poreze i sve ostale dažbine, bitno sužava plasman. Takva situacija ugrožava čak i velike proizvođače, poput Simpa, ali u toj kompaniji tvrde da su zahvaljujući izvoznoj orijentaciji uspeli da kompenzuju problem neregulisanog domaćeg tržišta, kao i da prebrode krizu 90-ih i ovu poslednju, svetsku.

- Simpo je bio velika fabrika čak i za prostor bivše Jugoslavije, ali je preživeo zahvaljujući dobroj strategiji koju je postavio dugogodišnji direktor Dragan Tomić. Mi smo izvršili objedinjavanje proizvodnje, svaki deo procesa je doveden do finalizacije, tako da kod nas prelazi put od sirovine do gotovog proizvoda, a među njima se nalazi ne samo klasičan nameštaj, nego negujemo program „sve za kuću“. Na nas su oslonjene i 22 porodične firme, iz kojih je kompanija i nastala, ali smo partnerima prodali udele Simpa, i one i sada rade - kaže za Danas Ljubomir Ilikić, potpredsednik Simpa.

On dodaje da su izvozni poslovi preko Ikee vredni oko 20 miliona evra godišnje, a da se sada, stvaranjem carinske unije između Rusije, Belorusije i Kazahstana, otvara prostor kroz koji će pokušati da plasiraju nove linije kuhinjskog nameštaja, spavaćih soba i proizvoda od drveta.

- Presudno je da se stalno održava kontakt sa tržištem kako bi se očuvala konkurentnost. Mi smo prisutni na svim većim sajmovima, a naš marketing, osim stalno zaposlenih dizajnera, često kroz neku vrstu konkursa angažuje i nove ljude, pa smo nedavno, na primer, šansu dali mladim dizajnerima. Male firme ne mogu sebi to da priušte, a sa druge strane, osim crnog tržišta ugrožava ih i uvoz jeftinog nameštaja iz Kine. Sada može da opstane samo onaj ko je izgradio svoj brend - tvrdi Ilikić i dodaje da su se za poziciju na tržištu izborili kvalitetom, jer su najprodavaniji programi izrađeni od punog drveta i kože.