Industrija - Srbija

Carine za izvoz nameštaja u Rusiju nisu još ukinute

Carine na nameštaj iz Srbije u Rusiji još nisu potpuno ukinute, već samo delimično, za stolice i kancelarijski nameštaj, izjavio je Tanjugu sekretar Udruženja za drvnu industriju Privredne komore Srbije Rašo Milić.

On je ukazao da carine za nameštaj za kuhinje i sobe još nisu ukinute, ali postoji obećanje ruske strane da će se to dogoditi kad bude formirana njihova carinska unija sa Kazahstanom i Belorusijom.

Imamo ozbiljno povećanje izvoza u Rusiju - nameštaja za sedenje i sedišta, koji čini većinu izvoza, ali se tržište Rusije još mora obrađivati tako što treba krenuti sa pregovorima od vrha - između vlada, preko privrednih komora, pa do preduzeća, rekao je Milić.

Primer Italije

On je naveo primer Italije, koja je najveći izvoznik nameštaja u Rusiju, ali su to, kako kaže, uspeli tako što su napravili institute za određivanje kvaliteta nameštaja po GOS-u, jer je ispunjavanje ruskog standarda, jedan od uslova za plasman na to tržište.

"Najviše izvozimo nameštaj na tržište Evropske Unije, pa moramo prozvoditi dobro dizajniran nameštaj od masiva, koji se nasleđuje -stolice, stolove, dečiji nameštaj, komadni i nameštaj za opremanje, jer ne možemo biti konkurentni sa cenama istočnim zemljama poput Kine, Vijetnama i Indonezije", kazao je Milić.

On smatra da se taj posao može ozbiljno odraditi i kroz kooperativne odnose, u kojima će se napraviti podela posla i specijalizacija, tako da jedna firma ne proizvodi sve. Na taj način će se, objasnio je on, povećati korišćenje kapaciteta, konkurentnost, produktivnost i kvalitet, a smanjiće se investicije i troškovi.

Za pet meseci ove godine imamo ostvaren suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni proizvoda od drveta od 20 miliona dolara. U tom periodu je izvoz proizvoda od drveta, od kojih je polovina nameštaj, iznosio oko 110 miliona dolara, a uvoz oko 90 miliona, pri čemu je izvoz nameštaja porastao za 32,8 odsto, a uvoz za 3,7 procenata.

Izvozni proizvodi

U druge finalne proizvode koje izvozimo spadaju građevinska stolarija i galanterija, a ozbiljno je smanjen uvoz ploča i povećan njihov izvoz. Milić smatra da je to rezultat privatizacije fabrike ploča u Ivanjici, koju je kupio "Fantoni" iz Italije, izvršio rekonstrukciju, kao i izgradnje "Kronošpanove" fabrike ploča od iverice u Lapovu.

On je izrazio uverenje da će se izvoz ozbiljno povećati, ako uskoro počne sa radom i jedini proizvođač lesonit ploča "Kopaonik" iz Kuršumlije.

Pozitivno je, kaže Milić, što smo u dosadašnjoj razmeni imali deficit u repromaterijalu - ploče i rezana građana, a suficit u finalnim proizvodima sa većim stepenom obrade.

Ako trupac izrežemo u građu mi njegovu vrednost dupliramo, a ako ga preradimo u nameštaj vrednost uvećavamo sedam do osam puta, precizirao je on.

Milić je podsetio da je drvna industrija Srbije po tradiciji u spoljnotrgovinskoj razmeni imala suficit sve do 2002. godine, kad je prvi put zabeležen deficit, koji je rastao do 2008, delom zbog apresijacije dinara, a delom zbog toga što je proizvodnja ploča smanjena, jer privatni kapital nije uspeo da uđe u tu proizvodnju.

Za privatne firme problem je predstavljalo delom to što je reč o procesnoj industriji, a delom zato što je u pitanju velika investicija, tako da nisu uspeli da nadomeste nedostatak proizvodnje iz društvenog sektora, kako u pilanskoj preradi, tako i u proizvodnji nameštaja.

Milić je kao sledeći razlog naveo i nedostatak četinarskih šuma, tako da preduzeća dobar deo te građe uvoze.

U šumama Srbije preovlađuje bukva sa 41 osto, zatim slede hrast sa 27, grab i bagrem sa 18 odsto i četinari čine svega 12 procenata.