Industrija - Srbija

Đedović Handanović je, gostujući na Televiziji „Kurir”, istakla da su u prethodnih pet dana iznete brojne neistine, poput navoda da se u Nišavskom okrugu istražuje litijum, da u Topoli postoji rizik od eksploatacije, kao i u zapadnoj Srbiji, Požegi i Šapcu.

Uveravam građane u to da ne postoje nikakve odluke o istraživanju litijuma na tim lokalitetima i da je za 21 godinu otvoren samo jedan rudnik metaličnih sirovina u Srbiji, navela je ona.

Ministarka je još jednom podsetila na to da su građani u Loznici i okolini samostalno odlučili da prodaju zemljište kompaniji za razvoj projekta „Jadarˮ.

Ona je, kada su u pitanju dezinformacije o sumpornoj kiselini, objasnila da se ova kiselina u Srbiji dva puta više koristi u poljoprivredi i farmaceutskoj industriji za proizvodnju đubriva i deterdženata.

Đedović Handanović je ukazala na to da je rudarska struka jasno rekla da treba stati na put neistinama, poručivši da treba da se borimo za argumentovanu raspravu na teme o kojima građani nemaju dovoljno saznanja.

Prema njenim rečima, nijedna dozvola o eksploataciji litijuma nije doneta i pred institucijama je puno posla kako bi se stvorili uslovi u pogledu zaštite životne sredine, prostornih planova i lokacijskih uslova.

Ministarka je podsetila na to da je Vlada potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu sa Evropskom unijom kako bi se primenjivali najveći ekološki i socijalni standardi u oblasti kritičnih mineralnih sirovina.

Želimo da razvijamo najnovije tehnologije i inovacije, što je izvodljivo u lancu vrednosti od sirovina, proizvodnje baterija do električnih vozila u smanjenju zagađenja vazduha. Srbija se nalazi u vrhu kada su u pitanju rezerve litijuma u svetu i samo je na nama kako ćemo to iskoristiti, ponovila je Đedović Handanović.

Ona je podvukla da država radi na jačanju rudarskog sektora po svim ekološkim i socijalnim kriterijumima, zbog čega će do kraja godine biti usvojena nova Strategija upravljanja mineralnim resursima.

Takođe, kako je dodala, započeli smo i izmene Zakona o rudarstvu kako bismo zaštitili interese države i građana. Želimo da razvijamo rudarstvo koje je bazna industrija u Srbiji, od koje živi više od 150.000 građana i koje ima neprocenljive koristi za građevinarstvo, hemijsku i druge industrije.

Istovremeno, ministarka se osvrnula i na neistine u vezi sa uvozom električne energije i stabilnošću elektroenergetskog sistema, podsetivši na to da smo imali rast potrošnje struje usled visokih temperatura tokom 25 dana.

U jednom danu imali smo potrošnju 105 GW/h koja se skoro izjednačila sa potrošnjom tokom zime, što je stvorilo pritisak, imajući u vidu to da su određeni termo blokovi i hidroelektrane ušle u remontnu sezonu. Nedostajuća električna energija nabavljena je po povoljnijim cenama od tržišnih i napravljeni su planovi kako bi građani imali nesmetano i bezbedno snabdevanje, objasnila je Đedović Handanović.

Ona je napomenula da se radi na unapređenju proizvodnje uglja i rehabilitaciji postrojenja starih nekoliko decenija, i podsetila na to da se od 2018. godine intenzivno radi na novim proizvodnim kapacitetima, kada je počela izgradnja bloka B3 u Kostolcu.

Uložili smo i 450 miliona evra u novu rudarsku opremu kako bi se podigla proizvodnja u Kolubari i Kostolcu. Remont termoelektrane u Kostolcu radi se nakon deset godina, kao i rehabilitacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta nakon 42 godine, ukazala je ona.

Prema njenim rečima, ove radove nismo mogli da počnemo pre dve godine tokom energetske krize, a oni se uvek izvode leti kada je potrošnja tradicionalno niža u odnosu na zimu, pri čemu će svi remonti biti završeni do početka grejne sezone.