Hemijska industrija u Srbiji beleži rast proizvodnje u prošloj godini, tri odsto veći nego 2009. godine. Iako nam je tehnologija u toj grani, u proseku, stara 20 godina, imamo fabrike koje su konkurentne evropskim, i mogućnosti da povećamo proizvodnju i izvoz. Japanska tehnologija i domaći stručnjaci omogućili su fabrici praškova i sredstava za higijenu "Beohemija" da za četiri godine učetvorostruči proizvodnju, iako je planirano da rade sa 30 odsto manjim kapacitetom. Celokupna proizvodnja kontroliše se kompjuterski iz jednog centra, a u proizvodnji zaposleni rade samo na pakovanju. Domaći inženjeri osmislili su formule većine proizvoda, a pooštrena je i kontrola kvaliteta. Država pomaže domaće proizvođače minimalnom carinom na uvoz sirovina od jedan odsto, ali oni ne mogu da ulože u marketing koliko internacionalne kompanije.
Domaća hemijska industrija, uprkos staroj tehnologiji, konkurentna je na evropskom tržištu. Zrenjaninska "Beohemija" za četiri godine učetvorostručila proizvodnju. Država pomaže domaće proizvođače carinom na uvoz sirovina od jedan odsto.
Hemijska industrija u Srbiji beleži rast proizvodnje u prošloj godini, tri odsto veći nego 2009. godine. Iako nam je tehnologija u toj grani, u proseku, stara 20 godina, imamo fabrike koje su konkurentne evropskim, i mogućnosti da povećamo proizvodnju i izvoz.
Japanska tehnologija i domaći stručnjaci omogućili su fabrici praškova i sredstava za higijenu "Beohemija" da za četiri godine učetvorostruči proizvodnju, iako je planirano da rade sa 30 odsto manjim kapacitetom.
"Mi smo to uspeli bukvalno tako što smo usvojili znanja za izradu tih novih proizvoda, ugradili to u naše proizvode i to zahvaljujući jednom stručnom timu koji imamo na raspolaganju", kaže Slavenko Sekulić, direktor "Beohemija -Inhem" iz Zrenjanina.
Celokupna proizvodnja kontroliše se kompjuterski iz jednog centra, a u proizvodnji zaposleni rade samo na pakovanju. Domaći inženjeri osmislili su formule većine proizvoda, a pooštrena je i kontrola kvaliteta.
Radmila Panajotović, rukovodilac kontrole kvaliteta "Beohemija", kaže da sirovine, bez obzira odakle dolaze, moraju proći kontrolu.
Neophodan marketing
Država pomaže domaće proizvođače minimalnom carinom na uvoz sirovina od jedan odsto, ali oni ne mogu da ulože u marketing koliko internacionalne kompanije.
Stevan Blagojević, iz Instituta za opštu i fizičku hemiju, kaže da se često reklamiraju detalji proizvoda koji nisu u direktnoj funkciji.
"Recimo ako reklamirate da je proizvod gušći, to nema nikakve veze sa pranjem, ili ako reklamirate da omekšava vodu - svaki deterdžent omekšava vodu", tvrdi Blagojević.
Analiza Privredne komore kaže da bi domaća proizvodnja hemije teoretski mogla da pokrije domaće potrebe.
"Dobrom organizacijom i poboljšanjem kvaliteta možemo da napravimo supstituciju za 500 miliona evra godišnje proizvodnje", kaže Vekoslav Šošević iz Privredne komore Srbije.
Za dalji razvoj hemijske industrije, pored tehnologije, neophodni su povoljni krediti i subvencionisanje troškova energije - nafte i gasa, ali i stručni kadrovi kojih je sve manje.