Predstavnici nemačke firme "Hugo Bos" razgovaraće u Pirotu o saradnji i mogućoj proizvodnji odeće koju bi u "Prvom maju" radili za ovu poznatu nemačku marku. Delegacija nemačke firme "Hugo Bos" posetiće u ponedeljak Pirot gde će razgovarati s rukovodstvom konfekcije "Prvi maj" o mogućoj saradnji. Oni će biti tri dana i razgovaraće se o saradnji i mogućoj proizvodnji odeće koju bi u "Prvom maju" radili za ovu poznatu nemačku marku. Ugovor o privatizaciji "Prvog maja" s dotadašnjim vlasnikom Đorđijem Nicovićem raskinut je u junu 2010. godine, a ta fabrika je u procesu restrukturiranja i uz pomoć države, sadašnjeg vlasnika, traga se za strateškim partnerom. Za sada ne može da kaže kako će se ti razgovori završiti, ali je veoma važno da postoji interesovanje za "Prvi maj" i da država stoji iza fabrike.
Predstavnici nemačke firme "Hugo Bos" razgovaraće u Pirotu o saradnji i mogućoj proizvodnji odeće koju bi u "Prvom maju" radili za ovu poznatu nemačku marku.
Delegacija nemačke firme "Hugo Bos" posetiće u ponedeljak Pirot gde će razgovarati s rukovodstvom konfekcije "Prvi maj" o mogućoj saradnji, rekao je direktor pirotske Industrije odeće Veljko Krstić.
"Oni će biti kod nas tri dana i razgovaraćemo o saradnji i mogućoj proizvodnji odeće koju bi u 'Prvom maju' radili za ovu poznatu nemačku marku", rekao je Krstić agenciji Beta.
Ugovor o privatizaciji "Prvog maja" s dotadašnjim vlasnikom Đorđijem Nicovićem raskinut je u junu 2010. godine, a predsednik opštine Pirot Vladan Vasić je nedavno rekao da je ta fabrika u procesu restrukturiranja i da uz pomoć države, sadašnjeg vlasnika, traga za strateškim partnerom.
Vasić je početkom godine takođe potvrdio interesovanje "Huga Bosa" za pirotsku fabriku odeće i najavio razgovore predstavnika dve firme.
"Za sada ne možemo da kažemo kako će se ti razgovori završiti, ali je veoma važno da postoji interesovanje za 'Prvi maj' i da država stoji iza fabrike", rekao je Vasić, dodajući da je "Prvi maj" izuzetno važan za Pirot jer u njemu radi oko 1.500 radnika, pretežno žena.
Direktor Krstić kaže da je stanje u fabrici poboljšano nakon poništavanja privatizacije.
"U drugoj polovini 2010. godine svi radnici vraćeni su na posao, plate su povećane 20 odsto i redovno se isplaćuju, a prosečna zarada iznosi 15.600 dinara. Zadržali smo inostrane partnere s kojima smo radili i nastojimo da se njihov broj poveća, a kapaciteti fabrike su popunjeni sto odsto", rekao je Krstić.