Industrija - Srbija

Ima nade za šnajdere

Poslednja decenija skoro je ispraznila tekstilna preduzeća. U ovom periodu, kako su upozoravali sindikati, u sektoru tekstila, kože i obuće je izgubljeno blizu 72.000 radnih mesta, a čitava industrija se svela na radnu snagu koja broji 31.000 ljudi.

Velike firme spale su na radionice sa nekoliko mašina. Nadu za skoro 42.000 nezaposlenih tekstilaca i prerađivača odeće, koliko ih je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ulivaju velike investicije i interesovanje poznatih svetskih kuća da proizvodnju presele u našu zemlju.

Za nekoliko meseci, ako se ispune planovi investitora iz Nemačke i Turske, na evidenciji leskovačke Nacionalne službe za zapošljavanje više neće biti nijednog nezaposlenog tekstilca, jer njih 1.500, koliko ih je trenutno nezaposleno, ima šansu da dobije posao pletača ili tkača u fabrici čarapa „Falke“, ili krojača u konfekcionari „Džinsi Istanbul“. U iščekivanju odluke italijanskog „Benetona“ je 660 radnika niškog „Niteksa“. Nadaju se da bi novi vlasnik udvostručio broj zaposlenih, ali se o eventualnom dolasku Italijana tek pregovara. Na posao u ovom gradu čeka skoro 2.500 nezaposlenih iz ovog sektora.

Od 2006. godine finansijsku podršku države za investitore dobilo je 17 projekata iz tekstilne industrije, vrednih ukupno oko 122 miliona evra. Kroz njih je zaposleno 3.550 radnika, a državna subvencija je bila vredna oko deset miliona evra. Najveća investicija je „Golden lejdi“ koji je otvorio proizvodnju u Valjevu i Loznici i zaposlio ukupno 1.200 radnika.

- Srbija je tradicionalno jaka u tekstilnoj industriji i nije zanimljiva zbog najjeftinije radne snage, jer je jeftinija i u Rumuniji i u Bugarskoj, već zato što firme dobijaju najviše za tu cenu - kaže Aleksndar Miloradović iz SIEPA.

- Imamo talas povratka sa Dalekog istoka, gde je radna snaga jeftinija, ali nije kvalitetna. Druga stvar, koja je bitna u tekstilnoj industriji, jeste vreme. Srbija je na dobroj poziciji i brzo im stižu dopune kolekcija kada je to potrebno. Mi poštujemo obavezu prema investitorima da se ništa ne objavljuje dok se ugovor ne potpiše, ali se dešava da ljudi na lokalu daju informacije. U nedelji za nama se to desilo i sa „Hugo Bosom“. Sada možemo i mi da potvrdimo da je to projekat na kome radimo. Javnost mora da bude strpljiva da se ugovori ne bi ugrozili.

Komentarišući poslovanje stranih tekstilnih kompanija u Srbiji, Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca Srbije, smatra da „vodeći svetski tekstilci neće puno toga promeniti nabolje na našem tržištu“. Dolaze u gotove fabrike, za male pare „dobijaju“ kvalifikovane radnike, i uvek mogu da se povuku kada posao stane.

- Problem je što se u 99 odsto poslova radi samo dorada, takozvani lon poslovi i to neće popraviti situaciju u kojoj se već duže nalazi srpska tekstilna industrija - kaže Knežević.

- Izostale su „grinfild“ investicije, nema prave privatizacije, preuzimanja radnika, rizik im je sveden na minimum, uz svesrdnu pomoć i podsticaje države i lokalne samouprave...

Dolazak „Bosa“ u Pirot bio je i očekivan, jer fabrika „1. maj“ jedina u Evropi ima opremu za takozvanu tešku konfekciju, odnosno šivenje kaputa, odela, kostima. Tražnja za tekstilnim proizvodima konstantno pada, zvog čega će i tokom 2011. godine veliki broj tekstilnih radnika biti otpušten.