Industrijska proizvodnja u Srbiji je imala je za sedam meseci ove godine međugodišnji rast od 4,8 posto, ali to je samo nagoveštaj mogućnosti da njen trend zauzme blago rastući smer. Takođe, podaci pokazuju da je došlo do stabilnog oporavka u pojedinim privrednim granama, pretežno preradjivačkim, što će uticati na formiranje stabilnijeg uzlaznog trenda rasta u industriji. Međutim, bez obzira na pozitivna kretanja, posmatranjem desezoniranih indeksa ne bi se smeo izvesti zaključak o prevazidjenoj stagnaciji u proizvodnji. Ukoliko se zadrži ekspanzija izvoza i ne dođe do novog pada realne tražnje na domaćem tržištu, ima izgleda da industrijska proizvodnja u ovoj godini bude čak i 4,5 posto. Izvoz ostaje glavna pokretačka snaga rasta industrijske proizvodnje, a najveći rast izoza beleži se u oblasti intermedijarnih proizvoda. Kada je o tražnji reč, ona je prešla u zonu pozitivnih stopa rasta...
Industrijska proizvodnja u Srbiji je imala je za sedam meseci ove godine međugodišnji rast od 4,8 posto, ali to je samo nagoveštaj mogućnosti da njen trend zauzme blago rastući smer.
Takođe, podaci pokazuju da je došlo do stabilnog oporavka u pojedinim privrednim granama, pretežno preradjivačkim, što će uticati na formiranje stabilnijeg uzlaznog trenda rasta u industriji. Međutim, bez obzira na pozitivna kretanja, posmatranjem desezoniranih indeksa ne bi se smeo izvesti zaključak o prevazidjenoj stagnaciji u proizvodnji.
Ukoliko se zadrži ekspanzija izvoza i ne dođe do novog pada realne tražnje na domaćem tržištu, ima izgleda da industrijska proizvodnja u ovoj godini bude čak i 4,5 posto. Izvoz ostaje glavna pokretačka snaga rasta industrijske proizvodnje, a najveći rast izoza beleži se u oblasti intermedijarnih proizvoda.
Kada je o tražnji reč, ona je prešla u zonu pozitivnih stopa rasta. Promet u trgovini porastao je za 1,4 posto u odnsu na sedam meseci prošle godine, da bi u julu međugodišnja stopa rasta bila 8,4 posto.
Kada je o investicijama reč one su u prvom polugođu realno manje za osam posto u poređenju sa istim periodom 2009. godine. Veće intervencije su moguće samo ako postoje pouzdane procene o dovoljnom povećanju deviznog priliva u kratkom roku. U situaciji kada je ponuda ograničena svaka veća potražnja pomera kurs dinara naniže, a to ima uticaja i na sva druga kretanja, uključujući i cene.