Industrija - Srbija

Industrija se brže otvara prema svetu od drugih grana

Ukupna spoljnotrgovinska razmena industrije Srbije u prvoj polovini 2010. godine iznosila je 10,3 milijardi dolara, što je za 10,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavljeno je u časopisu "Konjunkturni trendovi" koji izdaje Privredna komora Srbije.

Taj rast veći je od rasta ukupne robne razmene Srbije s inostranstvom i predstavlja pokazatelj da se domaća industrija brže otvara prema svetu od drugih privrednih oblasti, navela je PKS.

Industrijski sektor Srbije u prvom polugodištu 2010. izvezao je robu za 4,18 milijardi dolara, što je rast od 19,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a uvezao za 6,1 milijardi, što je za 5,9 odsto više. Najveći uticaj na rast izvoza imao je metalski kompleks.

Izvoz industrijskog sektora

Izvoz industrijskog sektora Srbije predstavlja 94,1 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije, a uvoz 78,9 odsto ukupnog robnog uvoza.

Deficit robne razmene domaće industrije sa svetom u prvoj polovini 2010. godini iznosio je 1,9 milijardi dolara, što predstavlja pad od 14,7 odsto u odnosu na odgovarajuće razdoblje 2009.

Pokrivenost industrijskog uvoza izvozom je u prvih šest meseci bila 68,2 odsto i viša je od pokrivenosti ukupnog robnog uvoza izvozom, koja iznosi 57,2 odsto, kao i od pokrivenosti industrijskog uvoza izvozom iz istog perioda prethodne godine, kada je iznosila 60,6 odsto.

Najveće učešće u strukturi robnog izvoza Srbije u prvoj polovini godine imali su osnovni metali, čiji je udeo u odnosu na 2009. godinu povećan sa 12,4 na 18,4 odsto, prehrmbeni proizvodi i pića, hemikalije i hemijski proizvodi, ostale mašine i uređaji, proizvodi od gume i plastike, primarni poljoprivredni proizvodi i druge električne mašine i aparati.

U uvozu su dominirali sirova nafta i gas, hemikalije i hemijski proizvodi, osnovni metali i ostale mašine i uređaji.

Koks i derivati nafte

Od značajnijih spoljnotrgovinskih oblasti domaće privrede, najdinamičniji rast izvoza u posmatranom periodu, ostvaren je kod koksa i derivata nafte, reciklaže, osnovnih metala, hemijskih proizvoda i električne energije.

Nasuprot tome, najveći podbačaj iskazale su one tehnološki najintenzivnije oblasti poput, proizvodnje kancelarijskih i računskih mašina, radio, TV i komunikacione opreme i preciznih i optičkih instrumenata.

Na uvoznoj strani, najveću stopu rasta ostvarili su reciklirani proizvodi, duvanski proizvodi, rude metala i koks i derivati nafte. Najveći pad uvoza zabeležen je kod ostalih saobraćajnih sredstava i motornih vozila.

Najveći spoljnotrgovinski deficit u prvom polugodištu 2010. zabeležen je u oblasti vađenja sirove nafte i gasa i hemijskoj industriji, dok je najveći suficit ostvaren u prehrambenoj industriji i proizvodnji osnovnih metala, navodi se u časopisu "Konjunkturni trendovi" Privredne komore Srbije.