Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda u prvih deset meseci ove godine porasla je za 13,1 posto, proizvoda od gume i plastike za 4,4 posto, dok je u proizvodnji od nemetalnih minerala zabeležen pad od 2,3 posto u odnosu na isti period prošle godine. Zabrinjavajući je pad u proizvodnji hemikalija za poljoprivredu od 32,3 posto, jer je taj podsektor proizvodnje uvek beležio rast. Veliki pad, od 61,5 posto u prvih deset meseci ove godine u odnosu na prethodnu beleži proizvodnja veštačkih i sintetičkih vlakana, keramičkih proizvoda 32,3 osto, proizvoda od plastičnih masa 11,5 posto, stakla i proizvoda od stakla za 6,4 posto i farmaceutskih proizvoda za 5,7 posto. Glavni razlozi pada proizvodnje u ovim granama jesu nestabilan kurs dinara, nelikvidnost i zahtevno prilagođavanje propisima Evropske unije. Nasuprot smanjenju, proizvodnja je povećana za 38,8 posto u proizvodnji osnovnih hemikalija, za 37,3 posto kod keramičkih pločica i ploča, za 24 posto kod proizvoda od gume, 18 posto kod sapuna i toaletnih preparata, 16,6 posto kod predmeta od nemetalnih minerala i boja i lakova 12,5 posto.
Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda u prvih deset meseci ove godine porasla je za 13,1 posto, proizvoda od gume i plastike za 4,4 posto, dok je u proizvodnji od nemetalnih minerala zabeležen pad od 2,3 posto u odnosu na isti period prošle godine.
Zabrinjavajući je pad u proizvodnji hemikalija za poljoprivredu od 32,3 posto, jer je taj podsektor proizvodnje uvek beležio rast. Veliki pad, od 61,5 posto u prvih deset meseci ove godine u odnosu na prethodnu beleži proizvodnja veštačkih i sintetičkih vlakana, keramičkih proizvoda 32,3 osto, proizvoda od plastičnih masa 11,5 posto, stakla i proizvoda od stakla za 6,4 posto i farmaceutskih proizvoda za 5,7 posto. Glavni razlozi pada proizvodnje u ovim granama jesu nestabilan kurs dinara, nelikvidnost i zahtevno prilagođavanje propisima Evropske unije.
Nasuprot smanjenju, proizvodnja je povećana za 38,8 posto u proizvodnji osnovnih hemikalija, za 37,3 posto kod keramičkih pločica i ploča, za 24 posto kod proizvoda od gume, 18 posto kod sapuna i toaletnih preparata, 16,6 posto kod predmeta od nemetalnih minerala i boja i lakova 12,5 posto.
Za prvih deset meseci ove godine, izvoz hemikalija i hemijskih proizvoda, vredan 716,5 miliona dolara, veći je za 49,8 posto u odnosu na isti period 2009. godine. Istovremeno, uvezeno je tih proizvoda za milijardu i 663 miliona dolara, što je za 6,4 posto više nego 2009. godine. Proizvodi od gume i plastike izvezeni su za 489,4 miliona dolara, a uvezeni za 358,3 miliona dolara. Izvoz je, generalno, povećan za oko 10 posto, što je dobra tendencija, iako i dalje postoji veliki deficit.
U ovoj godini u izvozu su dominirali gume - oko 130 miliona dolara, lekovi - 80 miliona dolara, pokrivači podova i tapete, polietilen, preparati za ručno pranje rublja i posuđa, propilen, sirćetna kiselina, a u uvozu gotovi lekovi - oko 220 miliona dolara, preparati za ručno pranje posuđa - 53,14 miliona dolara, polietileni, đubriva koja sadrže azot, fosfor i kalijum, reagensi, herbicidi i drugi proizvodi i sirovine.
Proizvođačima lekova problem predstavlja sporo usklađivanje cena lekova sa kretanjem deviznog kursa. Za realniju sliku trendova na tržištu, merodavnije bi bilo predstaviti specifičnu proizvodnju po proizvodima, a ne isključivo obim proizvodnje.
Neophodna je zaštita malih preduzeća, najviše pogođenih lokalnim i republičkim nametima, a veliki problem predstavlja i naplata ekološke takse koji je posebno izražen kod proizvođača i distributera azbestnog vlakna i PE folija i kesa. Takođe, problem je i nelojalna konkurencija.
Srpska fabrika stakla u Paraćinu ima problem sa velikim zalihama stakla, koja iznosi preko 10 miliona evra. Za uvoz stakla godišnje se izdvaja i 5 miliona evra. Argumenti su neopravdani, jer je domaće staklo kvalitetno, a o tome svedoči zanemarljiv broj reklamacija.