Industrija - Srbija

Izvoz u Rusiju biće veći 30 odsto

Izvoz nameštaja u Rusiju posle ukidanja carina trebalo bi da se poveća za više od 30 odsto, što će obezbediti posao za oko 50.000 radnika koje direktno i indirektno zapošljava ova grana.

Posle dosta peripetija ovih dana su pale carine od 15 do 20 odsto na izvoz svih vrsta domaćeg nameštaja na rusko tržište.

Domaći proizvođači pozdravljaju ovu odluku i dodaju da im kriza malo kvari slavlje, a stručnjaci im savetuju da nastave da modernizuju proizvodnju jer je rusko tržište veoma zahtevno. I jedni i drugi priznaju da veliki „igrači“ Simpo, Dalas, Lagado, Eurosalon moraju da naprave put sebi, ali i manjim preduzećima.

– Ovo je velika stvar za proizvodnju nameštaja u Srbiji. Sada će nam cena u Rusiji biti konkurentnija, što će sigurno povećati izvoz u tu zemlju. Domaća industrija može da iskoristi ovu priliku – kaže Džemo Šahović, vlasnik Dalasa. Na pitanje da li država može da uradi još nešto, on kaže da im sada dosta pomaže, ali treba to da nastavi jer to rade sve zemlje u svetu. „Drvna industrija nije u sjajnoj situaciji. Treba je podržati jer samo proizvodnja vuče napred, bez izvoza ništa, to su sada svi videli“, navodi Šahović.

Dušan Matić, direktor Eurosalona, s olakšanjem je dočekao vest o ukidanju carina. Ova firma je u pregovorima o otvaranju salona nameštaja u Rusiji i zasad sve ide kako je planirano.

– Da nije krize ukidanje carine bi bilo ogroman podsticaj izvozu ali prodaja je prilično smanjena svuda, pa i na ruskom tržištu. Iako konkurencija nije nimalo naivna, ima dosta italijanske robe, kvalitet nameštaja u Rusiji, uz sve dužno poštovanje za ogromne tehnološke inovacije u ovoj zemlji, nije na zavidnom nivou. Država bi mogla da nam pomogne na promociji, da finansira odlazak na sajmove jer je to i dalja skupa investicija za domaće firme – savetuje prvi čovek Eurosalona.

Na ruskom tržištu Simpov nameštaj je dobro poznat, a uz vranjsku fabriku danas tamo dobro posluje i Lagado. Izvoz se prethodnih godina stalno smanjivao, što zbog carina, što zbog podizanja modernih italijanskih i nemačkih fabrika. U isto vreme u Srbiji su propale velike kompanije, a nastalo je dosta malih firmi. Tražnja je kod nas bila velika, svi su se okrenuli domaćem tržištu, pomalo regionu, dok ih inostranstvo nije zanimalo. Ovakva situacija je uljuljkala domaće proizvođače što je sada problem, a na sve je zbog krize prodaja u Srbiji pala 30-40 odsto.

– Trudili smo se da edukujemo domaće proizvođače, vodili smo ih na sajmove. Male firme ne mogu da potroše 50, 60 hiljada evra za odlazak na sajam, ispitivanje tržišta, putovanja, a to je minimum da se stekne slika o tržištu. Uzdamo se u nekoliko najvećih firmi koje imaju novca i infrastrukturu da prodaju na tako velikom i zahtevnom tržištu. Uz njih će lakše ući i ovi manji, pa bi izvoz trebalo da se poveća 20-30 odsto – objašnjava Marko Zelenović, savetnik u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, i dodaje da na ruskom tržištu bolje može da se proda tapacirani nameštaj od masivnog.