Proizvođači lekova, veledrogerije i apotekarske ustanove neprijatno su iznenađene i zatečene zahtevom Fond za zdravstvo, koji je pre nekoliko dana u razgovoru sa fabrikama lekova, tražio da lekovi pojeftine. Naime, rukovodstvo Fonda za zdravstvo Srbije zatražilo je od proizvođača da snize cene lekova ili će ugovaranje nabavki lekova i medicinskog materijala ubuduće ići preko tendera, umesto dogovaranjem putem referentnih cena kao što se sada radi. Razlog za ovakav zahtev leži u činjenici što Fond nema novca da izmiri dugovanja veća od 100 miliona evra prema veledrogerijama i apotekama, a istovremeno bolnice, domovi zdravlja, veledrogerije i apoteke duguju proizvođačima lekova više od 300 miliona evra. Proizvođači lekova odbijaju da prihvate ovakve zahteve Fonda i upozoravaju da nabavka lekova putem tendera praktično bi izbacila domaće fabrike sa tržišta. Istovremeno, strani dobavljači lekova u Srbiji imaju samo po nekoliko zaposlenih, a kroz uvoz medikamenata ostvaruju ogroman profit.
Proizvođači lekova, veledrogerije i apotekarske ustanove neprijatno su iznenađene i zatečene zahtevom Fond za zdravstvo, koji je pre nekoliko dana u razgovoru sa fabrikama lekova, tražio da lekovi pojeftine.
Naime, rukovodstvo Fonda za zdravstvo Srbije zatražilo je od proizvođača da snize cene lekova ili će ugovaranje nabavki lekova i medicinskog materijala ubuduće ići preko tendera, umesto dogovaranjem putem referentnih cena kao što se sada radi. Razlog za ovakav zahtev leži u činjenici što Fond nema novca da izmiri dugovanja veća od 100 miliona evra prema veledrogerijama i apotekama, a istovremeno bolnice, domovi zdravlja, veledrogerije i apoteke duguju proizvođačima lekova više od 300 miliona evra.
Proizvođači lekova odbijaju da prihvate ovakve zahteve Fonda i upozoravaju da nabavka lekova putem tendera praktično bi izbacila domaće fabrike sa tržišta. Istovremeno, strani dobavljači lekova u Srbiji imaju samo po nekoliko zaposlenih, a kroz uvoz medikamenata ostvaruju ogroman profit. Ukoliko država ne prihvati uslove i cene stranih dobavljača, oni se povlače sa tržišta kao što je to nedavno učinio jedan veliki proizvođač insulina u Grčkoj.
Ministarstvo finansije, odnosno budžet, duguje 150 miliona evra za lekove i zdravstvene usluge pružene, a nenaplaćene pacijentima. Država taj dug mora da izmiri, a to budžet ne čini i svestan je činjenice da se na taj način krše propisi. Sem što traže smanjenje cena lekova, u Fondu treba da preduzmu i neke druge mere štednje kao što je povećanje participacije, skraćivanje lista lekova koje se izdaju na recepte i slično. “Galenika” čeka na naplatu lekova više od 100 dana, a ni jednog trena tržište i bolnice nisu ostali bez medikamenata iz ove fabrike.
Inače, Fond za zdravstvo ugovorio je isporuku lekova u vrednosti od 24 milijarde dinara, a isporučeni lekovi već su dostigli iznos od 36 milijardi dinara. Zbog toga će se u iduću godinu preneti dug od 12 milijardi dinara za čije pokriće u ovom trenutku niko ne vidi rešenje.
Fond za zdravstvo prvo bi morao da štednju započne od sebe. Jer, kompletan apotekarski sistem sa 2.000 farmaceuta u Srbiji, godišnje ostvari marže od 300 miliona dinara, a sam Fond ima 400 miliona dinara za svoje troškove. Otuda su plate u Fondu uredne i vrlo visoke, a veledrogeristi i apoteke sa teškoćama i kašnjenjem isplaćuju zarade zaposlenima.
Utvrđena je ukupna marža od 12 posto na lekove odavno pokriva troškove samo 50 posto, a ostatak se nadomešćuje kroz takozvane bonuse. Ako padnu cene lekova pašće i njihove zarade, pa su zbog toga zatražili da im se odobre marže u visini od 25 posto.
Povodom ove situacije, biće nastavljeni razgovori kako bi se našla koliko toliko prihvatljiva rešenja za sve.