Kako je brend Rolex postao sinonim za kvalitet i luksuz?

M.D.
Jun 15 2022

Rolex satovi već dugi niz godina predstavljaju svojevrsni statusni simbol i jedan od najprepoznatljivijih svetskih brendova.

Međutim, Rolex nije samo sinonim za luksuz, već predstavlja svojevrsnu garanciju kvaliteta, pozdanosti i trajnosti, budući da za ovim satovima vlada velika potražnja i kod ljudi koji tragaju upravo za ovakvim karakteristikama ručnog sata.

Pored toga, Rolex satovi su veoma primamljivi kolekcionarima i investitorima, budući da njihova vrednost raste s godinama, te pojedini modeli koštaju i na desetine miliona dolara.

Kako je sve počelo?

Danas je Rolex Sa švajcarska kompanija luksuznih satova sa sedištem u Ženevi. Međutim, kompanija je osnovana u Londonu davne 1905. godine od strane 24-godišnjeg bavarskog imigranta Hansa Vilsdorfa i njegovog zeta Alfreda Davisa. 

U početku je ovaj dvojac uvozio mehanizme iz Švajcarske koje su postavljali u kućišta proizvedena u Engleskoj. Zatim bi ih prodavali draguljarima i zlatarima koji bi na tako sklopljene satove postavljali svoj logo.

Ovakav model je funkcionisao sve do 1908. godine, kada su odlučili da osnuju vlastiti brend – Rolex, koji je iste godine i registrovan.

Ideja za naziv pre svega leži u praktičnosti, budući da je jednostavan za izgovaranje na bilo kom jeziku, a istovremeno je i dovoljno kratak da može da stane na brojčanik časovnika.

Tek nakon Prvog svetskog rata, tačnije 1919. godine, kompanija je svoju bazu poslovanja preselila u Ženevu zbog nepovoljne ekonomske situacije u Ujedinjenom Kraljevstvu. Naime, posleratni porezi i takse na izvoz srebra i zlata u Britaniji bili su ogromni i onemogućavali su osnivačima Rolexa zaradu na ovom proizvodu, bez obzira na kvalitet.

Inovacija u vidu samonavijajućeg mehanizma

U vreme započinjanja proizvodnje Rolex satova, uglavnom su se nosili džepni satovi. Mehanizmi ručnih satova se u to vreme nisu mogli pohvaliti naročitom preciznošću, te se na njih gledalo kao na neku vrstu ženskog nakita koji se proizvodio u malim serijama.

Ali, Hans Vilsdorf je imao viziju i verovao je u ogroman potencijal ručnih satova u budućnosti. Već 1931. godine, Rolex je predstavio automatski mehanizam za navijanje što je predstavljalo svojevrsnu revoluciju u njihovoj proizvodnji.

Prenoseći težinu tega u obliku rotirajućeg diska, omogućeno je navijanje časovnika zahvaljujući pokretima ručnog zgloba. Ovaj genijalni sistem i danas je osnova svakog modernog automatskog časovnika. Uporedo sa zaokretom u proizvodnji, došlo je i do radikalnih promena u navikama nošenja časovnika, te oni na ručno navijanje ubrzo postaju deo istorije.

Sinonim za kvalitet

Zahvaljujući inovativnom mehanizmu, Rolex satovi ubrzo postaju dominantni na tržištu. Ali, pored toga, oni su kreirani da izdrže i najekstremnije uslove, gde su još jednom potvrdili svoju nadmoć nad konkurencijom.

Naime, Rolex časovnici su 50-ih godina bili namenjeni novim profesionalnim aktivnostima, kao što su ronjenje na velikim dubinama, avijacija, planinarenje i naučne ekspedicije. Tako su časovnike „Oyster Perpetual“ nosile brojne ekspedicije na Himalaje, uključujući i onu 1953. godine u kojoj su Ser Edmund Hilari i Tensing Norgej, članovi britanske ekspedicije predvođene Ser Džonom Hantom, prvi osvojili Everest. Iste godine je Submariner bio prvi časovnik koji je garantovao vodootpornost na dubini do 100 metara, a ubrzo zatim i do 200 metara.

Proizvodnja je s godinama diverzifikovana, te danas imamo najrazličitije primerke Rolex časovnika. Međutim, ono što se zadržalo jeste neprikosnoveni kvalitet.

Za razliku od drugih proizvođača, Rolex satovi se kreiraju od veoma skupih materijala, kvaliteta 904L - koji poseduje viši nivo nikla i hroma. Osim što je skuplji u nabavci, ovaj materijal je i daleko teži za obradu što zajedno doprinosi većoj ceni finalnog proizvoda.

Takođe, svaki Rolex pre nego što napusti fabriku prolazi kroz testiranje u osetljivoj vazdušnoj komori pod pritiskom, kako bi se utvrdilo da li postoji curenje vazduha kroz kućište.

Na kraju, bitno je napomenuti da se svaki Rolex sat ručno sklapa u Švajcarskoj. Naravno, u celokupnu proizvodnju i dalje su uključene mašine koje obavljaju pojedine procese poput sortiranja šrafova i delova, a potom majstori preuzimaju stvari u svoje ruke i sklapaju časovnik sve do najsitnijeg detalja.

Rolex danas proizvodi više od 2.000 satova dnevno, dok je neto vrednost kompanije procenjena na 7,9 milijardi dolara.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik