Industrija - Crna Gora

Kakva je sudbina KAP-a

Država Crna Gora je u protekle četiri godine na ime garancija, subvencija struje i otpise poreza pomogla Kombinat aluminijuma i Rudnike boksita sa - oko 205 miliona eura, proizilazi iz zvaničnog Ugovora o poravnanju.

Bez ove podrške države, Kombinat aluminijuma i Rudnici boksita završili bi u stečaju, a oko 3.000 radnika koji su radili u tom sistemu - na birou rada, piše danas Portal Analitika.

Ako se ima u vidu da je to najveća Vladina investicija u protekle dvije decenije, onda je za budućnost crnogorske ekonomije važno odgonetnuti: da li je ruski partner u KAP-u opravdao tolika državna ulaganja od čak sedam odsto (!) ukupnog bruto društvenog proizvoda?

Podaci ne pružaju razlog za optimistička viđenja. Za vrijeme petogodišnjeg ruskog upravljanja KAP je smanjio proizvodnju sa 120.000 tona metala na 60.000 tokom 2009.godine, dok je proizvodnja prošle godine bila oko 80.000 tona. Reklo bi se sasvim dovoljan razlog za razmišljanje o raskidu ugovora. Ali to nije kraj lošem ruskom vođenju podgoričke fabrike.

Dugovi narasli na 300 miliona eura: KAP je u proteklom periodu nagomilao dugove prema bankama koji su - prema informacijama Portala Analitike - narasli na skoro 300 miliona eura!

Podgorička fabrika, iako je cijena aluminijuma relativno visoka (oko 2.500 dolara po toni), ne plaća redovno struju Elektroprivredi Crne Gore, pa je dug početkom marta narastao na 15 miliona eura. Vrhunac problema je bilo najavljeno aktiviranje svih državnih garancija, jer KAP nije blagovremeno platio prvu(!) ratu kredita OTP-banci od 680.000 eura.

Nema mnogo dileme: Glavni krivac za ovakvu situaciju je - uprava KAP-a na čijem čelu je Vječeslav Krilov, jer nije blagovremeno od konzorcijuma banaka tražila odlaganje kreditnih obaveza. Naime, tek nakon pritisaka Vlade i medija - KAP je kod OTP banke isposlovao da kreditne obaveze, prvobitno predviđene za mart i april, izmiri u toku maja.

Vlada je zbog ovakvog ponašanja menadžmenta KAP-a zatražila smjenu rukvodstva, a ostaje da se vidi kako će ruski vlasnik CEAC reagovati i da li će smijeniti prvog čovjeka KAP-a Krilova.

Struktura državne pomoći: Neke stvari, prosto, moraju biti razriješene. I to što ranije. Niame, od 205 miliona eura ukupne pomoći, država je Kombinatu garantovala 135 miliona kredita, odrekla se poreza i doprinosa za KAP u vrijednosti 7,5 miliona eura i 2,1 miliona za Rudnike. Država je odlučila i da, mimo evropske prakse, subvencionira struju Kombinatu.

Državne garancije od 135 miliona zbir su garancija za 63,2 miliona eura za servisiranje duga, 25 miliona za socijalni program, 21,68 miliona za vraćanje kredita CKB-u, tri miliona Montenegrobonusu i oko 22 miliona za tekuće troškove obje kompanije

U petogodišnjem periodu do 2012. godine, država je subvencionisala struju za KAP sa 60 miliona eura. Preciznije rečeno: Kombinat od 1. januara 2009. do 31. decembra 2012, prema ugovoru, plaća struju od 20,44 eura po megavatu, a razliku između te i cijene koju obračunava Regulatorna agencija nadoknađuje država tako što je 2008.godine platila 15 miliona eura, prošle 20 miliona, ove će platiti 18 miliona, a 2012. sedam miliona eura.

I to nije sve. Pet miliona eura državnog novca priloženo je za socijalni program za KAP i Rudnike.

U brojku od 205 miliona, nijesu uračunati predsankcioni dugovi KAP-a od 104 miliona eura koji, doduše, nijesu nastali krivicom ruskog vlasnika. Država je obećala da će oprostiti te dugove Kombinatu, ukoliko budu na vrijeme realizovali investicioni program vrijedan 55 miliona eura.

Obaveze iz Ugovora o poravnanju: Vlada je prošle godine potpisala sa KAP-om ugovor o poravnanju koji je zamijenio do tada važeći Kupoprodajni ugovor.

Shodno ugovoru o poravnanju, Vlada je vlasnički ušla u KAP i Rudnike boksita (po 30 odsto akcija koliko ima i ruski vlasnik), a KAP je u zamjenu za državne garancije založio samo akcije koje ima u dvije kompanije.

CEAC će za sve odluke u narednih pet godina morati da ima saglasnost Vlade da proda ili založi akcije i imovinu KAP-a. Rusi ne smiju u tih pet godina uvesti stečaj, likvidaciju ili prinudnu upravu, smanjiti godišnju proizvodnje ispod 50 hiljada tona aluminijuma i 300 hiljada tona boksita

Greške vlasnika KAP-a: Vlasnik KAP-a je i u vremenu prije izbijanja svjetske finansijske krize pravio velike greške u upravljanju fabrikom.

Prema ekspertskoj analizi iz sredine 2009.godine rađenoj za potrebe Vlade - koju je imala na uvid redakcija Portala Analitika - vlasnici KAP-a nijesu na pravi način iskoristili period prije svjetske finansijske krize, vrijeme kada je cijena aluminijuma bila visoka (više od 3.000 dolara po toni). Tada je bila šansa da se dovrše investicioni ciklusi, redefiniše organizacija poslovanja i modernizuje proizvodni proces, tvrdi se u analizi. Eksperti se u analizi pitaju da li je gašenje Glinice izvedeno tako da omogućava ponovno pokretanje pogona u kratkom roku i bez velikih investicija?

Glinica u KAP-u nije u funkciji od februara 2009.godine, toliko dugo ne rade Boksiti, a KAP trenutno uvozi glinicu iz, vjerovali ili ne, Bosne(! ).

Kako navode stručnjaci u Analizi, poslovodstvo fabrike je suprotno kupoprodajnom ugovoru, sukcesivno gasilo elektrolitične ćelije na nivo nešto više od polovinu instalisanih kapaciteta. "I iz ovog postupka se vidi da kupac nije poštovao ugovor, a takvim postupcima je ugrožen osnovni cilj privatizacije, a to je opstanak i dugoročni razvoj KAP-a i povezanih društava", navodi se u stručnoj analizi.

Sve je manje vremena na raspolaganju i Vlada mora dati odgovor da li je 205 miliona eura pomoćí KAP-u bila opravdana investicija ili je taj novac mogao bolje da se uloži. Ako u Vladi smatraju da je investicija opravdana, onda je krajnje vrijeme da se KAP vrati pod okrilje države, a da se ruskom vlasniku zahvali na saradnji...