Nada da će rudnik kalcita biti otvoren u blizini sela Ćelije kod Gadžinog Hana konačno izgledaju realno.
To je podgrejala izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je nedavno rekao da su u dve najsiromašnije opštine na jugoistoku Srbije otkrivena nalazišta zlata i kalcijum-karbonata. Jedno je u Gadžinom Hanu, a čekam dozvolu da kažem gde je tačno i ovo drugo. Ovo je poručio Vučić, a njegove reči su pokrenule zlatnu groznicu u nagađanjima koja je to opština, čije ime još ne može da se otkrije. Posebno, jer je u njoj, kako je rekao, pronađeno mnogo više zlata nego što imamo u Čukaru peki.
- Da sam birao bolju opštinu, ne bih je našao - kazao je predsednik.
- U pitanju je jugoistok Srbije. Ta opština će procvetati.
Vučić je još sredinom decembra objavio da su u Srbiji otkrivena ova nalazišta, a 4. januara je obelodanio da je jedna lokacija u Gadžinom Hanu. Kako su se reporteri "Novosti" uverili, priča o otvaranju rudnika ponovo je aktuelna. Meštani veruju da bi to oživelo nekoliko sela u ovom kraju, ali su skeptični da će se i ostvariti, jer se o otvaranju tog rudnika govori već decenijama. Kalcijum-karbonata ima mnogo u prirodi, ali ne ovako čistog kakav je nađen na Suvoj planini, u opštini Gadžin Han. Sadržaj minerala od preko 99,60 odsto, čini ga jednim od najčistijih u svetu. Stanovnici Gadžinog Hana kažu da se za to nalazište zna 30, 40 godina.
- Pokušavali su i neki privatnici da ga prisvoje, dolazili su i neki Kinezi da istražuju, ali ništa se nije desilo - kaže jedan meštanin.
- Samo u jednoj "žici" kalcita u gadžinhanskom kraju nalaze se rezerve vredne pola milijarde američkih dolara. Tako je govorio još bivši predsednik opštine Gadžin Han pre nekoliko godina. U planu je otvaranje podzemnog rudnika, kako bi priroda bila sačuvana. Otvaranje rudnika kalcita na Suvoj planini oživelo bi nekoliko sela u ovom kraju, ali da li će to da se desi, to ne znamo.
- U pitanju je jugoistok Srbije. Ta opština će procvetati.
Vučić je još sredinom decembra objavio da su u Srbiji otkrivena ova nalazišta, a 4. januara je obelodanio da je jedna lokacija u Gadžinom Hanu. Kako su se reporteri "Novosti" uverili, priča o otvaranju rudnika ponovo je aktuelna. Meštani veruju da bi to oživelo nekoliko sela u ovom kraju, ali su skeptični da će se i ostvariti, jer se o otvaranju tog rudnika govori već decenijama. Kalcijum-karbonata ima mnogo u prirodi, ali ne ovako čistog kakav je nađen na Suvoj planini, u opštini Gadžin Han. Sadržaj minerala od preko 99,60 odsto, čini ga jednim od najčistijih u svetu. Stanovnici Gadžinog Hana kažu da se za to nalazište zna 30, 40 godina.
- Pokušavali su i neki privatnici da ga prisvoje, dolazili su i neki Kinezi da istražuju, ali ništa se nije desilo - kaže jedan meštanin.
- Samo u jednoj "žici" kalcita u gadžinhanskom kraju nalaze se rezerve vredne pola milijarde američkih dolara. Tako je govorio još bivši predsednik opštine Gadžin Han pre nekoliko godina. U planu je otvaranje podzemnog rudnika, kako bi priroda bila sačuvana. Otvaranje rudnika kalcita na Suvoj planini oživelo bi nekoliko sela u ovom kraju, ali da li će to da se desi, to ne znamo.
Meštanka Gadžinog Hana Gordana Ilić veruje da će se otvaranje rudnika na Suvoj planini sada ipak pokrenuti.
- To bi napokon zaustavilo odliv ljudi iz ovog kraja - kaže Ilićeva za naš list.
- Ja verujem da će se nešto pokrenuti sada kada je to iz državnog vrha najavljeno, jer to znači da je došlo do nekog pomaka.
U Opštini Gadžin Han prema popisu iz 2011. godine živelo je 8.400 ljudi, dok je prema preliminarnim rezultatima poslednjeg popisa na ovoj teritoriji ostalo 5.900 ljudi.
Ekološki održivo rudarstvo
Primer Bora i Majdanpeka, gde su prosečne plate veće od republičkog proseka, pokazuje da bi otvaranje rudnika u dve siromašne opštine u Srbiji bilo značajno za te lokalne samouprave - kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS.
- U prošloj godini rudarski sektor je rastao 22 odsto i zato je izuzetno važno da nam rudarstvo bude ekološki održivo i da se razvija uz očuvanje životne sredine.
Desetine kompanija traži zlato na jugoistoku
Zamenik direktora Geološkog zavoda Predrag Mijatović navodi da zlato u Srbiji istražuje nekoliko desetina stranih kompanija. On ističe da nema preciznih procena kolike su rezerve ovog plementinog metala u našoj zemlji, ali se grubo može reći da ima oko 500 do 600 tona. Oko 90 odsto istražnih prava na jugoistoku Srbije uključuje zlato u kombinaciji sa bakrom, srebrom, olovom ili cinkom.
- U tom delu naše zemlje zlato se uglavnom istražuje na području opština Bosilegrad, Trgovište, Surdulica, istočnih delova opštine Vranje, kao i u Medveđi i Lebanu - navodi Mijatović.
- Verovatno ne može još da se objavi na kojoj lokaciji je otkriveno veliko ležište, jer je još u fazi istraživanja. To znači da još nisu došli u fazu da su dokazali rezerve, ali da svi podaci kojima raspolažu pokazuju da je u pitanju veliko ležište.
Sada predstoji da se to sistematizije i uradi elaborat koji će doći pred državnu komisiju.