Industrija - Srbija

Kanađani ponovo u Ibarskim rudnicima

Uz eksploataciju i preradu retke i izuzetno tražene rude bora preporodiće se u privrednom pogledu prostrano područje ibarske doline.

Biće tu pozamašnih ulaganja, novog zapošljavanja u Baljevcu i narednih decenija rudarenja od kojeg se tu od davnina živelo. Takav napredak najavljivan je još pre dve decenije, a ovih dana se, doduše znatno tiše i opreznije, slično govori.

Razlog je povratak kanadske kompanije „Erin vendžers” u Ibarske rudnike i krajem aprila ove godine potpisan sporazum o nastavku istraživanja rezervi ovog minerala.

– Tom sastanku prisustvovali su Tim Danijels, predsednik pomenute kanadske kompanije i dr Zlatko Dragutinović, direktor javnog preduzeća „Resavica”, kome pripadaju i Ibarski rudnici. Dogovoreno je da Kanađani odmah upute zahtev našem Ministarstvu rudarstva i energetike za dobijanje istražnog prava na ovdašnjem ležištu bornih minerala „Piskanja”. U tom pogledu, odnosno za ovo strateško partnerstvo mi smo izuzetno zaiteresovani i očekujemo podršku pomenutog ministarstva kao i kasnije u nameri da formiramo zajedničko preduzeća za eksploataciju i preradu ove rude, naravno ako rezultati istraživanja pokažu za to opravdanost – kaže za „Politiku” Milinko Košanin, direktor Ibarskih rudnika.

U istraživanjima ne kreće se od samog početka, jer su Ibarski rudnici te radove započeli još osamdesetih godina, a posle su ih nastavili stručnjaci „Erin vendžersa” da bi, pred početak ratnog sukoba i sankcija prema Srbiji, sve stalo. Onda je, poslednjih godina istraživačko pravo za ovo ležište dobila poznata, takođe kanadska firma „Rio Tinto”, ali se ta kompanija, zbog promene svoje poslovne politike, nedavno iz ovog posla povukla. Sada su, eto, njihovi zemljaci ponovo ozbiljno zainteresovani za baljevačke borne minerale.

O značaju i širokoj primeni ovog minerala i od njega dobijene borne kiseline u prehrambenoj pa sve do visokotehnološke industrije govorila nam je Dragana Romčević, inženjer geologije, inače naš stručnjak za rudu bora. Pored stabilne i velike potražnje i njena retkost je od značaja, jer je ima samo u Americi i Turskoj.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja ležište „Piskanja” ima oko sedam miliona tona rezervi bora pa bi se tu godišnje moglo eksploatisati oko 150.000 tona. Kako nam je više stručnjaka iz ove oblasti objašnjavalo, prema cenama na svetskom tržištu koje su visoke i stabilne, samo u prirodnom, odnosno neprerađenom stanju ove rezerve vrede oko milijardu i po evra, a sve to, prerađeno u bornu kiselinu tri puta više.

Novi rudnici uglja

Ibarski rudnici uskoro će početi eksploataciju kamenog uglja na ležištu poznatom pod nazivom Progorelica. Tu će se eksploatacija obavljati površinskim putem tako da je moguće uvećanje proizvodnja čak za tri puta. Značajnu pomoć u opremi ibarskim rudarima pružena je iz Kolubarskog basena čime je dobijena ušteda u pripremi otvaranja ovog ležišta od oko 600 milion evra.

Rukovodstvo i stručnjaci Ibarskih rudnika takođe su nedavno najavili i mogućnost otvaranja davno napuštenog rudnika Bajovac kod Kraljeva. To ležište, prema već obavljenim istraživanjima, poseduje rezerve od oko 27 miliona tona kvalitetnog mrkog uglja što bi, prema postojećoj studiji, omogućilo proizvodnju od 600 hiljada tona godišnje i zapošljavanje od oko 700 radnika.

Ibarski rudnici i za to očekuju saglasnost i podršku od Ministarstva za rudarstvo i energetiku.