Industrija - Srbija

Koliko litijuma ima u Evropi i gde se otvaraju rudnici

Posebno je kritičan litijum zbog rasta potražnje za električnim vozilima i primene ovog metala u sistemima za skladištenje energije iz obnovljivih izvora. O nameri Evrope da smanji zavisnost od kritičnih sirovina iz trećih zemalja govori i veliki broj trenutno aktivnih litijumskih projekata širom kontinenta.

Ova strateška inicijativa pokazuje rešenost Evropske unije (EU) da iskoristi sopstvene rezerve najlakšeg metala, koja igra ključnu ulogu u obezbeđivanju energetske sigurnosti i tehnološkog napretka.

Poslednjih godina Brisel ubrzava otvaranje rudnika ne samo litijuma već i drugih strateški važnih sirovina kako bi smanjio zavisnost od uvoza i osigurao stabilne lance snabdevanja. U tom cilju je pre nepunih godinu dana usvojen i Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA).

Kada je u pitanju litijum, ne može se precizno prognozirati gde će u Evropi prvo početi rudarenje „belog zlata” iz čvrste stene, ali je sudeći po brzini izdavanja dozvola gotovo izvesno da će, suprotno svemu što čujemo u našoj javnosti, EU otvoriti rudnik litijuma pre Srbije.

Multinacionalna rudarska grupa „Sibanjej stilvoter” u Finskoj gradi nekoliko rudnika litijuma (otvorenog kopa i podzemnih), koncentrator i rafineriju litijuma u Kokoli, na kilometar od centra grada. Prema planovima koji su dostupni na sajtu projekta „Keliber”, proizvodnja litijuma iz uvezene rude trebalo bi da počne ove godine, a iz sopstvenih rudnika od 2026. godine. Petinu udela u projektu ima „Finiš minerals grupa” (20 odsto), državna kompanija koja razvija lanac vrednosti litijum-jonskih baterija u Finskoj.

Već sledeće godine bi mogla da počne eksploatacija litijuma i u Austriji. Podzemni rudnik „Volfsberg” je dobio sve potrebne dozvole. Sredinom prošle godine ovaj projekat je dobio investiciju od 15 miliona evra od kompanije „Be-Em-Ve”, jer sva vodeća imena auto-industrije nastoje da obezbede stabilne lance snabdevanja ključnim sirovinama za baterije.

U poodmakloj fazi razvoja je i projekat „Barozo” u Portugaliji, koji vodi britanska kompanija „Savana risorsiz” i već je dobila zeleno svetlo za studiju procenu uticaja na životnu sredinu za rudnik u oblasti u kojoj se meštani tradicionalno bave poljoprivredom i pčelarstvom. Inače, planirano područje projekta zahvata i deo koji pripada evropskoj mreži zaštićene prirode „Natura 2000”. Planirana su četiri rudnika otvorenog kopa, koji su daleko izazovniji u pogledu zaštite životne sredine u odnosu na podzemne rudnike kakvi se planiraju u Jadru i Austriji. Iz njih bi se godišnje eksploatisalo dovoljno litijuma za 500.000 baterija za električna vozila, a početak proizvodnje planiran je za 2026. godinu.

Česi razvijaju „Cinovec”, Nemci „Cinvald”.

Projekat „Cinvald” u Saksoniji razvija se na najvećem evropskom nalazištu litijuma u čvrstoj steni, na granici između Nemačke i Češke. Rudnik je udaljen oko 30 kilometara od Drezdena i trebalo bi da bude otvoren do 2030. godine. Sa Češke strane ima znatno više litijuma i tu se razvija projekat „Cinovec”. Kompanija „Juropijan metals” planira da ovaj rudnik postane ključni dobavljač litijuma za proizvodnju baterija u EU.

Kako bi ubrzale dozvole, pojedine članice EU dodeljuju rudnicima status projekta od nacionalnog interesa. U decembru je taj status dodeljen „Bergbi litijumu” u Švedskoj. Za projekte od nacionalnog interesa proglašeni su i „Emili” u Francuskoj i „Barozo” u Portugaliji. Za Francusku je karakteristično da, osim u rudnike, intenzivno ulaže i u industriju litijumskih baterija. U regiji Ot de Frans nalazi se nekoliko gigafabrika, zbog čega je postala poznata kao „dolina baterija” i simbol nove zelene industrijske revolucije na severu zemlje.

Sve u svemu, litijum postaje ključna sirovina za budućnost kontinenta. Srbija sa značajnim depozitima ovog metala ima priliku da postane važan deo evropskog lanca vrednosti u proizvodnji električnih vozila i baterija. Temelj za tu saradnju je memorandum koji je letos potpisan sa EU, ali da bi do realizacije projekta uopšte došlo, „Rio Tinto” prvo mora dokazati kroz studiju procene uticaja na životnu sredinu da eksploatacija litijuma u dolini Jadra može biti bezbedna i održiva.

Prema onome što je do sada poznato iz nacrta ovih studija, u Jadru se planira podzemna eksploatacija uz primenu najsavremenijih tehnika upravljanja otpadom, kao što je korišćenje otpada za zapunjavanje, reciklaža otpada i njegovo korišćenje za proizvodnju građevinskog materijala i drugih proizvoda. Predviđeno je i moderno postrojenje za prečišćavanje vode i ostale napredne tehnologije, tako da bi uticaji na životnu sredinu bili svedeni na minimum.