Posle pola veka u Nišu prestala da radi jedina fabrika rendgen aparata na Balkanu. Radnici od firme potražuju 200 miliona dinara na ime neisplaćenih zarada. Milione dolara, međutim, fabrika "Jugorendgen" potražuje od Kube, kojoj je izvozila proizvode, ali ne i naplatila. Po "Simensovoj" licenci Nišlije su sve do uvođenja embarga, punih 30 godina pravile rendgen aparate za ceo svet. Izvozilo se u Rusiju, Poljsku, Australiju, Afriku i mnoge evropske zemlje, posebno u Francusku, Poljsku i Holandiju koje su bile najveći kupci naših rendgena. Godišnje se od prodaje aparata strancima privređivalo oko 3,5 miliona nemačkih maraka. Danas je fabrika u stečaju, a radnici na birou. Najveći posao, sredinom osamdesetih, "Jugorendgen" je sklopio sa Rusijom i Kubom. Za rusko tržište, Nišlije su pravile kamione opremljene operacionim, radiološkim i salama za reanimaciju. Šest takvih kamiona i danas se nalazi širom Ruske federacije, uglavnom na području Sibira, nadomak velikih naftnih platformi i rudnika, spremnih za korišćenje u slučaju velikih katastrofa.
Posle pola veka u Nišu prestala da radi jedina fabrika rendgen aparata na Balkanu. Radnici od firme potražuju 200 miliona dinara na ime neisplaćenih zarada.
Milione dolara, međutim, fabrika "Jugorendgen" potražuje od Kube, kojoj je izvozila proizvode, ali ne i naplatila.
Po "Simensovoj" licenci Nišlije su sve do uvođenja embarga, punih 30 godina pravile rendgen aparate za ceo svet. Izvozilo se u Rusiju, Poljsku, Australiju, Afriku i mnoge evropske zemlje, posebno u Francusku, Poljsku i Holandiju koje su bile najveći kupci naših rendgena.
Godišnje se od prodaje aparata strancima privređivalo oko 3,5 miliona nemačkih maraka. Danas je fabrika u stečaju, a radnici na birou.
Najveći posao, sredinom osamdesetih, "Jugorendgen" je sklopio sa Rusijom i Kubom. Za rusko tržište, Nišlije su pravile kamione opremljene operacionim, radiološkim i salama za reanimaciju.
Šest takvih kamiona i danas se nalazi širom Ruske federacije, uglavnom na području Sibira, nadomak velikih naftnih platformi i rudnika, spremnih za korišćenje u slučaju velikih katastrofa.
Kuba, koja za isporučenu robu široke potrošnje Srbiji još uvek duguje 184 miliona dolara, ostala je dužna i "Jugorendgenu" za isporučene aparate oko 7,5 miliona dolara.
Kubanci su prvih pet godina posle sklapanja kupoprodajnog ugovora, 1983. godine, vrednog 15 miliona evra, obaveze redovno izmirivali.
Kubanski inženjeri su posao učili u Nišu, a stručnjaci iz "Jugorendgena" su u drugom po veličini gradu, Santijagu de la Kubi, u istoimenoj pokrajini na jugoistoku ostrva, podigli veliku fabriku rendgen aparata. Planirano je da se uređaji proizvedeni na ostrvu izvoze širom američkog kontinenta.
Međutim, Kuba je za kratko vreme ostala bez priliva kapitala, te nije uspela da izmiri kredit koji joj je odobrila Jugoslavija.
"Kubanska strana priznaje dug, međutim nije spremna sada da isplati novac, ali je spremna da u narednom periodu izmiri dug ili na neki drugi način sarađujemo", rekao je ministar trgovine Slobodan Milosavljević.
Bivši direkotr "Jugorendgena" Brane Milivojević kaže da je firma pokušavala da naplati dug, ili kompenzije, međutim nije uspelo.
Nenaplaćen svetski kvalitet
Da su "Simensovi" rendgen aparati proizvedeni u Nišu bili po kvalitetu u rangu "Filipsovih" i aparata kompanije "Dženeral motors", potvrđuje i činjenica da i posle 27 godina, u kubanskim zdravstvenim ustanovima uređaji rade.
To je potvrdila srpska privredna delegacija koja je nedavno boravila u toj zemlji, upravo zbog dogovora za izmirivanje kubanskog duga Srbiji.
Iako su zemlje širom sveta znale da cene kvalitet naših proizvoda, na našem tržištu je "Jugorendgen" izgubio trku sa privatnim kompanijama.
Na tenderu za servisiranje rendgena proizvedenih u fabrici u Nišu, koji je pre nekoliko godina raspisalo Ministarstvo zdravlja, Nišlije su izgubile, iako su jedine u Srbiji imale originalne delove za popravku dotrajalih uređaja, proizvedenih u Nišu.
Trku na srpskom tržištu fabrika je, kažu stručnjaci počela da gubi jer nije bilo dovoljno novca za modernizaciju aparata, iako je "Jugorendgen" sarađujući sa Elektronskim fakultetom u Nišu, usavršio relejnu tehniku i spremao se da analogne sisteme zameni digitalnim.
Pojava rendgen aparata iz humanitarnih donacija, proizvedenih u konkurentskim fabrikama širom sveta, takođe je doprinela da srpska fabrika ugasi proizvodnju.
Većinski vlasnici akcija niške fabrike, među kojima je najviše njenih radnika, do kraja meseca predložiće poveriocima plan reorganizacije peduzeća. Ukoliko bude usvojen, naša jedina fabrika rendgena bi mogla ponovo da proradi.